VELIČINE I BOJE

O PONIŽAVANJU ŽENE OD STRANE MUŽA,
O OTIMANJU TESTAMENTA, LIČNOG ŽIVOTA,
O TOME DA LI ĆE USPJETI DA IZRONI IZ ZAMKE BRAKA?

VELIČINE I BOJE
(savremena društvena komedija/komedija naravi)

LIKOVI:
ANNA ORLOVA (48 godina, pesnikinja, supruga pokojnog Nikite Kuznjecova)
ELIZAVETA - LIZA ROMANOVA (30 godina, ćerka pokojnog Nikite Kuznjecova)
ANRI ROMANOV (34 godine, suprug Elizavete)
ANTON FROLOV (52 godine, porodični prijatelj Anne Orlove i Nikite Kuznjecova, uspešni
političar)
Dešava se u Moskvi, elitnom naselju Rubljovka.
Sadašnje vreme.

I ČIN
(Na sceni u levom uglu bašta puna cveća, naročito orhideja. Stakleni ulaz u baštu. Stolice od pruća,
stol, knjige na stolu. Na desnoj strani scene je dnevna soba sa raskošnim nameštajem. U desnom
ćošku klavir. Na zidu portret muškarca, pokojnog Nikite Kuznjecova. Pokraj kauča maleni sanduk.
Postoje dva ulaza: stakleni kroz baštu sa leve strane i glavni ulaz kroz dnevnu sobu sa desne strane.
U baštu ulaze Liza i Anri. Liza je u dugačkoj šarenoj suknji i tamnom muškom sakou. Nosi naočari
za vid. U rukama drži modernu poslovnu torbu i fascikle. Anri je u modernom odelu i mobilnim
telefonom u ruci.)
LIZA (zanosno)
Gospode! Kakva divota! Toliko cveća u bašti pred domom. Ovo je falaenopsis!
ANRI
Falaeronooro...mmm.. nopsis! Kako si to izgovorila?
LIZA
Falaenopsis. Kada je zasađen u saksiji...
LIZA
Ma daj! Ne smaraj me ponovo molim te! Meni je svejedno je li to neka vrste ruže, narcisa ili, ili
pšenice, heljde, svejedno!
LIZA
Kakva pšenica?! Ovo je cveće! Ovo je orhideja! Sećaš se? Orhideje su moje omiljeno cveće!
ANRI
Pa i ne sećam se.
LIZA (još uvek u zanosu)
Kada je zasađena u saksiji ne zahteva mnogo vode. Jednom nedeljno ju je dovoljno zalivati. Divno
podnosi ovu našu klimu bez sunca. Mnogo sunca joj ne treba. A kada je u mahovini, gotovo da joj
uopšte ne treba vode.
ANRI
O Bože! Opet ona sa svojim umnim činjenicama. Čovek bi rekao da se razumeš u cveće.
Ah! Sada shvatam zašto su orhideje tvoje omiljeno cveće! Kako ono reče? Podnosi klimu bez
sunca, ne treba joj mnogo vode?
LIZA (kao da ga nije čula)
A zamisli samo da mi na balkonu imamo ovoliko prostora! Nego, ne kapa novac siromašnim.
Nisam ja to zaslužila.
ANRI (dosadno)
U pravu si ženo. Nisi! Ali! Nismo ovde zbog cveća došli! Samo ćemo se praviti da jesmo.

LIZA
Gospode! Nikog živog nema. Osim cveća!
ANRI
Lude žene!
LIZA
Pogledaj ove! Botaničari priznaju oko hiljadu rodova i do trideset hiljada vrsta orhideja. Eh, nema
ih samo na Arktiku i u pustinjama. Ali sakupiti ih sve na jednom mestu! E to je uspeh!
ANRI (podsmeva se)
Uspeh! E ako ti to nazivaš uspehom onda stvarno nigde nećemo dospeti?
LIZA
A mi treba negde da dospemo?
ANRI
Novčano mislim Liza, novčano!
LIZA
Aaa novčano…
ANRI
Šta ti znaš o uspehu? Ti.. Ti… Ti neuspešna ženo! Hm… Kako ćeš se tek radovati kad vidiš
botanički vrt. Pogledaj tamo u daljinu! Vidi se kapija od kovanog gvožđa. Vidiš, sa strane je
obavijena ružama. E, to je pravi botanički vrt! A ne taj gde ti radiš! Mučiš se, istražuješ, oči si sebi
upropastila a zarade nikakve. Samo pogledaj na šta ličiš!
LIZA (postiđeno)
Oči sam sebi uporopastila? Stvarno?! Nisam ni znala da sam toliko nakaradna. Ali, kad ti tako
tvrdiš… Ma, ja ne umem ništa drugo da radim, a ovo što radim volim. Nego, šta još znaš o ovom
vrtu? Rekao si da si prvi put ovde?
ANRI
Čuo sam šta pričaju. Stanovnici Rubljovke i nisu baš neznani! Elita i jeste elita. O eliti, elitni
razgovori.
(Čuje se šum iza vrata dnevne sobe.)
ANRI
Sada će doći njegova supruga. Pravi se kao da se diviš cveću i da te ništa drugo ne interesuje. Uh,
pa ti… lako ćeš ti to, pa ti i ne moraš da se praviš!
LIZA
Kako li sada izgleda? Videla sam je samo jednom, pre nekih, pa možda sedamnaest, osamnaest
godina. I život bi mi bolji bio da je tada nisam srela.
ANRI
Trebali smo poslušati tvoju majku Annu Pavlovu, još dok je bila živa. Trebali smo otići kod nje da
se upoznamo.

LIZA
Misliš da smo trebali? Ali uvek sam mislila da što manje o konkurenciji svoje pokojne majke znam,
to mi je život lakši.
ANRI
Tebi je život u svakom slučaju jedna, jedna, kako da se izrazim? Jedna težina! Nego, rekao sam ti.
Samo da je upoznamo. Strpi se!
LIZA
Jao, ne daj Bože da nam neko od prijatelja sazna da smo ovde ili još gore neko od kumova.
ANRI (odmerava sebe i stresa prašinu sa sakoa.)
Kako mi je neprijatno! Izgledamo kao neke odrpane krpe. Mislim ja sam ok, ali ti… Ne mogu da
verujem da nas na rampi obezbeđenje nije pustilo da prođemo. Možda zato što nisam oprao auto!
Samo da nas njihove komšije ne vide ovde ovako obučene. Joj kako smo kroz onu šljakavicu peške
išli. Nadam se samo da niko nije video kako si izašla iz onog prvljavog autobusa dok sam te čekao.I
samog me je stid bilo. Isprljalo mi se odelo! A ta tvoja šarena suknja i kad je čista deluje prljavo. Ne
moraš da brineš.
LIZA (pokislo)
Ona je žena koja je mojoj majci upropastila život. Sada mi je žao što sam ovako sva jadna.
ANRI
Sada ti je žao? Sada?
LIZA
Volela bih da u ovom trenutku izgledam kao najlepša Moskovljanka pa da mogu da joj saspem sve
u lice. Moja majka i ja smo uvek bile ne drugoj strani upravo zahvaljući njoj. Moj otac, veliki
psihijatar Nikita Kuznjecov, uvek je nju voleo više nego nas dve. I šta ja sad radim ovde? Pogotovo
posle njegove smrti!?
ANRI
Čekaš milostinju. Šta bi drugo ti mogla da radiš?
LIZA
Šta!?
ANRI
Šalim se ja Lizočka, šalim se. Oprosti mi mila moja! Slušaj, razotkrićeš istinu!
LIZA
Kakvu istinu?!
ANRI
A šta ako ona ne zna da je njen suprug imao ženu, dete i brak pre nje?
LIZA
Aha, znači ti je braniš? Znači ona možda nije ni kriva?

ANRI
Pa da Lizočka, da!
LIZA
Kada se samo setim patnje moje pokojne majke… A ona je i sama htela da je upoznamo i vidimo
kako li izgleda ta famozna žena. Njena večna konkurencija.
ANRI
Tvoja majka bi dala sve da si često dolazila u ovu kuću.
LIZA
Da sam se družila sa njima! Ne bi li jadnica više patila! Nikako nije mogla da podnese da njen
Nikita spava u istoj postelji sa famoznom a još i uspešnom poetesom.
ANRI
Pa, hm, mislim, pa upravu je bila.
LIZA
Anri!
ANRI
Ma, pusti to. Nego, ko li još danas čita poeziju? Ne razumem zašto žene vole da pate kad su ionako
paćenice same po sebi. Zato se i razbolela, zato je i umrla! Ali ti to nećeš sebi dopustiti? Zar ne? Ja
ću da te spasim Lizočka! Ja ću da te spasim od sebe same, razumeš?
LIZA
Ne razumem. Ha! Nije tačno! Moja majka je mislila da joj je tako lakše. Kada je žena ljubomorna i
kada zna da je ona ona druga, iako je njen voljeni ubeđuje da je zapravo ona ona prva, onda joj ne
ostaje ništa drugo nego da se upoređuje sa njom - prvom, da sama sebe ubeđuje da je ona bolja,
lepša a onda onako iscrpljena odustane od svega i sva potištena uživa u stradanju, jadnica. Uf...
ANRI (začuđeno)
Sve sam razumeo! Ali shvati, Anna Orlova srušila je sreću tvoje majke ni sama ne znajući da je ruši.
LIZA
Loše se osećam od ove priče. Jako mi je loše. Ne mogu da ostanem ovde više ni jednog trena.
Idemo odavde! Idemo!
ANRI (zaustavi je)
Ne, sačekaj stani! Pa zar nije zanimljivo? Evo ja sam uz tebe dušo!
Evo ja ću reći: Došli smo da pogledamo Vaše divno cveće i Vaš čuveni vrt koji je kako čujemo
jedini privatni botanički vrt u celoj Rusiji. Moja supruga je iz Saveta za programe odeljenja
bioloških nauka «Ruske akademije nauka «Problemi opšte biologije i ekologije». Rečeno nam je da
je Vaš suprug sakupljao biljke iz celog sveta.» Eto, izgledaćeš kao da si neka fina, uspešna žena!
LIZA
Ali zašto?! Zašto?!
ANRI
Pa zato što nisi! Ali ne brini, napraviću da tako izgledaš, razumeš mila moja?

LIZA
Ma zašto smo ovde? Čemu sve ovo?
ANRI
Da li razumeš koliko je novca potrebno da bi se osnovao takav vrt?
LIZA
Ne razumem. Idem kod svoje dece. Na sahrani sam bila, niko me nije video i to je dovljno od mene.
ANRI
Nije dovoljno, vjeruj mi, nije dovoljno!
LIZA
Ono što sam ja dobila od svog oca ne zaslužuje ni najmanju zahvalnost.
ANRI
Vidiš, prvi put si ovde i već ti se ne sviđa. Možda bi bilo bolje da privikneš! Oligarh, milioner. Kuća
u naselju Rubljovka. Možda se i tebi posreći da jednog dana ovde živiš. A ti, bedna, u stanu u
Moskovskoj oblasti, na trinaestom spratu, sa pogledom na magistralu. Pa, divan pogled imaš!
Više imamo komšija pasa, papagaja i mačaka, nego ljudi. Mada, tebi to i ne bi trebalo da je smetalo,
dok je on ovde među jezerima, šumama i bazenima udisao svež vazduh. Leti igrao golf ili krstario
Volgom na sopstvenoj jahti. A ti! Biljke izučavaš da bi decu prehranila. Ni na šah Vanjku ne
možemo da upišemo! Razmisli dobro!
LIZA
O čemu ti to pričaš?! Ali moja je kompanija barem na državnom nivou!
ANRI
Stop! Imam nešto važno da ti kažem. Ali pazi, ovo što ću ti reći mora da ostane strogo među nama
sve dok se ne ostvari, razumeš! Jer ako kažeš, sve može propasti u vodu.
LIZA
Reci pobogu, nemoj da me plašiš Anri! Anri!
ANRI (priđe joj da joj šapne)
Ovih dana sam saznao, da gospođa Anna Orlova nikada nije ni bila zakonita supruga tvog oca,
čuvenog psihijatra Nikite Kuznjecov!
LIZA (zbunjeno)
Aha, nije bila zakonita. To znači da se moj otac nikada nije ni razveo od moje majke i da se zbog
toga nije mogao ni ženiti sa Orlovom… Pa dobro.. i šta sad?
ANRI
Šta sad, šta sad? Mućni glavom! A ti draga moja! Ti jesi zakonita ćerka čuvenog zasluženog
psihijatra Rusije. Čak nosiš i njegovo prezime. Ali, dobro je što si se udala za mene.
LIZA
Dobro je.

ANRI
Naprotiv! Dobro je što te je on napravio a ja uzeo za ženu! Razumeš?
LIZA
Ne razumem.
ANRI
To znači, draga moja da ti imaš veće pravo da dobiješ nasledstvo svog pokojnog oca nego li njegova
sadašnja žena, čuvena poetesa Anna Orlova, koja mu kako se ispostavilo nikada i nije bila žena.
LIZA
Aaaa. Zači tako… Ali zar ja imam pravo? Zar ja? Pravo na nasledstvo!?
ANRI
Da draga moja, milioni dolara, draga moja, milioni. Vila na Rubljovki, na Sardiniji, a šta je sve u
švajcarskim bankama tek ćemo saznati! A načuo sam da ćeš naslediti i nagradu «zasluženog
psihijatra Rusije» svog oca, u iznosu od dvesta hiljada dolara.
LIZA
Ja!!? Ali ja ne mogu!!!
ANRI
Kako ne možeš?
LIZA
Kako mogu dobiti ono što nisam zaslužila?
ANRI
Znao sam da si glupa, ali da si ovoliko! E to stvarno nisam znao.
LIZA
Ja sam hrišćanka Anri! Razumeš? Neću ja to, ne mogu!
(Vadi ikonicu iz džepa i krst na lačniću, ljubi ga.)
O Gospode! Šta se ovo dešava? «Svete knjige čitaj ujutru a celi dan razmišljaj o tom što si čitala.»
«Svete knjige čitaj ujutru a celi dan razmišljaj o tom što si čitala.» «Svete knjige čitaj ujutru a celi
dan razmišljaj o tom što si čitala.»
ANRI
Ali ona je srušila sreću tvoje majke!
LIZA
Malopre si rekao da nije!
ANRI
Pa nije!
LIZA
Ništa ne razumem.

ANRI
Važno je da me slušaš. Veoma je važno! Ako će ti biti lakše da preuzmeš nasledstvo, misli kao da je
Anna Orlova srušila sreću tvoje majke. Ako će ti biti lakše da misliš da nije srušila sreću tvoje
majke, misli da nije. Najvažnije je da prihvatiš nasledstvo i ne praviš mi problem! Jasno?
LIZA
Kako da uzmem nezasluženo? Neosvojeno? Ja sam hrišćanka!
ANRI (lukavo)
A vrt orhideja kakav je da vidiš? Prostire se pravo ispod terasa dnevne sobe i biblioteke, ali tako da
kad sediš vidiš cveće al travu ne.
LIZA
Bašta orhideja! Moja majka je propatila celi život. Eh, Anna Orlova. «Nema greha koji se ne može
oprostiti, osim onog za koji se ne kaju».
ANRI
Da, da.. znam da me razumeš. Odnosno, ne razumeš.
LIZA
Zaslužila sam i ja raskošan život zar ne? Vidiš, sve se vrati na svoje mesto. Nije valjda da se to i
meni sreća sa nebesa osmehuje.
ANRI
Misliš sa Rubljovke. Ali ima tu jedna mala stvar. Saznao sam da je Nikita Kuznjecov napisao
testament!
LIZA
A napisan testament je važniji od svakog zakona.
ANRI
Znao je on tačno šta i koliko kome pripada.
LIZA
Pa misliš da se on zbog toga nikada nije ženio sa Annom Orlovom?
ANRI
Tačno je on znao šta će kome ostaviti i ko šta zaslužuje.
LIZA
Da nije planirao mene za nasledstvo, sigurno bi odavno Annu Orlovu oženio!
ANRI
Joj draga Lizočka, napokon nešto razumeš! Stariji ljudi, pogotovo oni imućni, unapred planiraju
svoju smrt.
LIZA
Ipak ostajemo!

ANRI
Lizočka! Pa ti šočinejš da razmišljaš draga moja, mila moja Lizočka!
LIZA
Da, počinjem, polako ali sigurnim korakom.
ANRI
Treba da izvidimo situaciju. Da saznamo da li joj je pred smrt pričao o testamentu.
LIZA
A šta ako ona zna za mene?
ANRI
Nema šanse. Ona je žena Ego. Nikada ne bi pristala da živi sa njim da je znala za tebe i tvoju
majku! A i kako da sazna za tebe. Ti kao da si nevidljiva. I na sahrani si iza drveta stajala.
LIZA
Kako si tako siguran?
ANRI
Pa, pretpostavljam. Znam kako žena reaguje na drugu ženu.
LIZA
Odakle ti to znaš?
ANRI
Oh draga moja! I sama znaš da su orhideje razlčiite po svojim oblicima, veličinama i bojama.
LIZA
Egzotičan cvet originalnog oblika! Cveta i zimi i leti!
ANRI
Sad mi ponovo nije jasno zašto je orhideja tvoj omiljen cvet.
LIZA (kao da ga nije čula)
Oh! Imaćemo baštu orhideja. A kakva li je ona? Anna Orlova!
ANRI (pogleda u Lizu od glave do pete.)
Moskovljanka, kakva i treba da bude svaka žena! Pričali su ljudi da je njihov brak nešto sveto, nešto
na šta su se mnogi ogledali ne bi li primenili na svoj brak barem polovinu. Imao sam priliku par
puta da je sretnem ali je nikada nisam lično upoznao. Kada se ona pojavi na banketu, sve mlade
devojke pokušavaju da ulove pogled svojih partnera nadajući se da se njihov pogled neće zadržati
na ovoj fatalnoj, duhom silnoj ženi. Njena harizma pokorova sve! Bivša džez pevačica. Nažalost
njena karijera trajala je samo dve godine. Kažu da ju je Nikita Kuznjecov nagovorio da prekine
život pijanistkinje, koji bi joj donio mnogo veću slavu od slave pesnikinje.
LIZA
Jeste. Tako je o njoj govorila i moja jadna majka u noćima zanosa kada ni sama nije znala koga da
žali, sebe ili nju. Jadna moja majka.

ANRI
Zabranjeno! Muzika, džez, zabranjeno! Ispravno je postupio Nikita Kuznjecov. Ni ja ne bi mogao
da podnesem da moja žena zabavlja aristokrate, oligarhe i poličtiare na bogatim banketima.
LIZA
Ne bi mogao?
ANRI (ćuti, smeje se u sebi)
LIZA
Sećam se svog oca iz detinjstva. Sećam se i nje, famozne žene. Bila je tada prelepa. Zapamtila sam
njene crvene cipele i njen korak kada nam se polako približavala dok smo šetali parkom. Uf, zamalo
je nogu slomila. Dok je padala otac se iznenada sakrio iza drveta. Da! Iza drveta, kako ga ona ne bi
primetila. Sećam se, pitala sam naglas: A zašto se tata sakrio iza drveta? Majka me je pljusnula
preko obraza da mi je raskrvarila usnu. Kada je došao, otac me je uzeo u naručje, pomilovao po kosi
i rekao: Do svadbe će da zaraste!
Zatim je otišao do malene cvećare preko puta, kupio buket orhideja i krenuo prema nama. Osećala
sam se važno u tom trenutku. A onda je sva moja privrženost k njemu pala u vodu i čini me se da je
od tada više nikada nisam vratila. Buket je predao mojoj majci, koji je ona čvrsto zagrlila i držala na
grudima osatatk šetnje. Posle šetnje bismo išle u crkvu. Molile se Bogu. A ona je verovatno molila
za oproštaj zbog nečastnog života svog supruga. Danima sam te orhideje gledala u vazi pored
maminog kreveta. Što sam bila starija, to je vaza sve ređe bila napunjena cvećem.
ANRI
Izgleda da si tada shvatila čime ćeš se u životu baviti. Dosadnu profesiju si izabrala. A znaš zašto?
Zato što je želja za njom izrasla na nezadovoljstvu…
LIZA
I šta to znači? Anri, šta to znači? Da li sam stvarno izabrala pogrešnu profesiju? Bože pa ja celi
život grešim.
ANRI
Pa kad me nisi poslušala! I to, svega, nekoliko puta. Vidiš odmah se sve odrazilo na tvoj nesrećni
život. Biće dobro ako u testamentu većina bude prepisana na nas. To nam je sada jedini cilj!
LIZA
Zaboravljaš na najvažnije!
ANRI
Na šta? Na ljubav, ljubav, ljubav, ne obraćam pažnju na tebe niti jedan dan, lalalala… Sve sama
radiš, ništa ti ne pomažem, bla bla bla…
LIZA (pokislo)
Zaboravljaš na Božije zapovesti!
ANRI
Ah! E sad si me pogodila! Pravo u srce! Ha!
LIZA (ozbiljno)
«Pravu nagradu od Boga dobija onaj koji je bolešću okovan i onaj koji mu služi.»

ANRI
Zar ti se ne sviđa misao da nikada više ne bismo živeli blizu moje majke. Zar ti nije to neka vrsta
nagrade, nadahnuća za dalji život?
LIZA
Da! Da! Savršeno, pa bili bismo još srećniji nego što smo sada!
ANRI
Vidi ti nje! Ranije si se barem ustručavala da to kažeš. A sada... kao da si dobila krila. Pojavio se
testament, i to neki virtualni, a ti već bežiš od moje majke.
LIZA
Anri! Mili moj. Ja bih samo volela da budemo srećni, da bude kao nekad, u vremenima kada smo
svadbu planirali. Da nam je dovoljno da smo jedno pored drugog i da nam ništa drugo do kreveta ne
treba. Ponekad se bojim da više nikada tako neće biti.
ANRI
Biće! Biće krevet i to veeeliki krevet. Samo! Samo ako dobijemo na testamentu. U suprotnom, niti
jeo niti kupus mirisao!
LIZA
Kupus!?
ANRI
A šta ti hoćeš, škampe za doručak? Šta životu daješ to od života očekuj!
LIZA
Kako bi lepo bilo da nam deca trčkaraju po bašti orhideja, ili ajde dobro kupusa, nevažno. Da mi
sluge kuvaju ručak, ajde dobro, može i borš od kupusa, posluga čisti stepenište od snega, ajde
dobro, to ćeš moći i ti. Ali, da ne moram da slušam nikog kada želim da sam sama ispod krošnje
širokog duba pod kojim ću čitati stihove Jesenjina ili Visotckog i, dragi moj, čekati tebe da umoran
sa poslovnog puta da dođeš.
ANRI
Umoran? Hm.. jel čuješ ti sebe? Zašto bih ja onda morao da radim kada ćemo već imati toliko
bogatstvo?
LIZA
Pa sam si mi govorio: Ja sam muškarac! Ja moram da radim. Ja izdržavam porodicu a ti radi oko
dece, ti si im majka.
ANRI
Ajde ajde, polako. Pa ja sam to rekao za ovu situaciju u kojoj se sada nalazim. Kad ti naslediš
bogatstvo.. mislim... Neće biti potrebe da ja idem na put. Evo, tebi neka pripadne vrt gdje ćeš moći
da čitaš svoju poeziju, a meni kuća i sve ostalo. Čistiću sneg po celi dan. I sama za cveće živiš, pa
eto znači vrt samo tebi treba da pripadne!
LIZA
Ne, ne, muškarac ostaje muškarac. Sam si govorio, ići ćeš na put! I to… onaj daleki!

ANRI
Vidi ti nje! Ej, ehej. Vidi, vidi kako novac i na Lizočku moju pozitivno utiče! A još ga se ni
dočepala nije. Ma, lako ćemo se dogovoriti ko će šta samo da ja nasledimo svoje.
LIZA
Ti? Svoje?
ANRI
Pa mi smo muž i žena pobogu! Lizočka draga, zar ne?
LIZA
Da, da… Interesuje me, kakvu bi poziciju držao ti da treba da dobiješ nasledstvo a ja da sam...
Niko!
ANRI
Niko! Niko kažeš? Znači ja sam niko i ništa!? Zanimljivo! Ako sam ja Niko i Ništa, ko si onda ti?
Možda… Mis Nevidljiva?
(Ulazi Anna Orlova. Dama u šarenom elegantnom mantilu, crvenim ružom za usne.)
ANRI
Poštovanje draga gospođo. Došli smo po preporuci načelnika botaničkog vrta imena Cicin-a?
Krivo nam je što smo ovako upali kao nezvani gosti, ali obezbeđenje na rampi nije htelo da nas
najavi.
ANNA ORLOVA (radosno)
Izvolite, samo izvolite! Pogledajte! Mlada gospođo…
LIZA (zbunjeno i ljupko)
Ja sam Elizaveta Romanova, ovo je moj suprug Anri Romanov.
ANNA ORLOVA
Drago mi je. Anna Orlova. Čime se bavite u botaničkom vrtu?
LIZA
Ja sam u ekspediciji glavnog botaničkog vrta Nikolaj Vasiljevič Cicin i ujedno najvećeg botaničkog
vrta Evrope.
ANNA ORLOVA
Znači Vi i ja imamo nešto zajedničko. Ljudi se ne sreću baš tako slučajno. Evo ovo cveće danas,
spojilo ja naše reke u jedan tok. Moje cveće a Vaša volja.
(Anri gleda zbunjeno.)
LIZA
Kako to mislite gospođo? Vaše cveće? Mislim da se poznajemo mi i od ranije?

ANNA ORLOVA
Možda. Možda se i poznajemo. A možda i ne. Život je kao neka čudna zemlja, znate. Svi mi ovde
dođemo nepozvani a odemo pozvani. Evo, ne znam da li znate, pre nekih mesec dana moj suprug je
napustio ovu našu dragu zemlju. I svo ovo naše drago cveće koje mu je značilo više od njega samog
ostaje da živi i da diše ovaj vlažni moskovski vazduh. A on, on ne! Razumete o čemu vam govorim?
LIZA
Da, razumem. On više ne diše.
ANRI
Rado bih udisao Vaš vlažni vazduh. No, Vi još i imate sreće. Nije na Rubljovki baš tako vlažan
vazduh. Prije bih rekao ukusan, znate, vazduh sa apetitom! Mnogi bi dali sve da ga udišu, ako me
razumete o čemu govorim?
LIZA (zbunjeno gledajući u Annu Orlovu)
Ili ne udišu?
ANNA ORLOVA
Ne želim da Vas razumem mladi gospodine. Bez uvrede, ali to na šta Vi ciljate mene aposlutno ne
interesuje.
ANRI
Hoćete da kažete da niste srećni što uživate u raskoši? Da Vam ne prija ova okolina?
ANNA ORLOVA
Prija mi. Naravno da mi prija. Ali je problem u tome što ne znam ni zašto.
ANRI
Hahahaha, ne znate zašto! Hoćete ja da Vam objasnim?
ANNA ORLOVA
Sedite, sada ću doneti čaj. Pa da mi objasnite. Služanka danas ima slobodan dan. A i prija mi
društvo. Odavno nisam ni sa kim razgovarala… osim sa okolnom elitom.
LIZA
Ne ne. Hvala, ali idemo mi. Samo smo hteli da vidimo cveće i ako može ovih dana da vidimo i Vaš
čuveni vrt. A sada, Anri, idemo.
(Anri je spusti za rame nazad na pletenu fotelju. Liza nastavlja zbunjeno)
Tražimo novi vid Eritronium sibirikum! Ispostavilo se da su se ove godine pojavile dve nove vrste
iste porodice, ali ih kod nas nema. Možda je Vaš pokojni suprug imao nešto od njih u svojoj
kolekciji, s obzirom da je donosio biljke iz raznih krajeva sveta?
ANNA ORLOVA
Ulaz u moju kuću i vrt je slobodan. Evo, osećajte se kao kod svoje kuće. Na mene ne obraćajte
pažnju. Šta će mi svo ovo bogatstvo i raskoš ako od njega nema nikakve koristi.

ANRI
Ako nemate kome da ga pokažete?
ANNA ORLOVA
Mene zanimaju sasvim druge stvari.
(Anri i Liza se zbunjeno pogledaju. Anri iza leđa Anne Orlove trlja ruke.
Liza ga posmatra raskoračenim očima.)
ANNA ORLOVA (zanosno dok gleda kroz prozor)
Kada u čoveku duša umre i miris njen postane tišina, od greha i kajanja jedino oruđe smrt postane.
A čovek! Jedino on se zna radovati, smejati. Jedino on to može…
ANRI
Jel Vam dobro gospođo?
ANNA ORLOVA
A zašto mi ne bi bilo dobro!? Ne fali mi ništa osim malo smeha i druženja. A šta Vama fali? Možete
li se požaliti?
ANRI
Oho! Koliko hoćete! Da ja imam ovo što Vi imate, pa bio bih najsrećniji čovek na svetu! Ne bi
mislio o tišini i grehu. Ne bi mislio kako ću zaraditi za odeću svojoj deci, kako ću majci platiti
račune, kako ću...
ANNA ORLOVA
A Vaša žena? Da li biste o njoj mislili?
ANRI (Anri se približi Lizi i uzme je za ruku.)
Podrazumeva se.
LIZA
Anri! Znate gospođo, on je samo hteo da kaže da nama fali… Nama fali ovo malo cveća koje Vi
imate.
ANNA ORLOVA
I tada biste bili srećni? A sada niste?
ANRI
Kako biti srećan u stalnoj težnji, u stalnom begu, u poslu od jutra do mraka. Kako biti srećan u
metrou i gledati na sva ta siva lica koja sakupljaju rubalj po rubalj u svojoj glavi. Kako biti srećan
kada školovani operski glasovi boje tunele podzemlja za nekoliko rubalja?
LIZA
I što je najgore, kako biti srećan ako ste jedan od njih!
ANNA ORLOVA
Lako!

ANRI
Molim!?
ANNA ORLOVA
Sreća je u Vama mladi gospodine. Nije ni u metrou ni u vašim mislima o novcu.
ANRI
U redu. Hajdemo onda ovako. Ako Vama, koliko sam ja shvatio novac ništa ne znači, Vi se fino
izselite iz ove kuće, uzmite neki stančić u oblasti na trinaestom spratu a evo recimo ja i moja
porodica možemo da se doselimo ovde. Šta biste na to rekli? Naš stan je taman ono što Vama treba!
ANNA ORLOVA
Ne mogu.
ANRI
Ha!!! Eto vidite o čemu Vam govorim. Niko ne voli bedu. Novac! Novac! To je ono o čemu danas
svet misli. O čemu misli celi grad! I nikada ga nema dovoljno. I oni koji imaju jahte i vile, i dalje im
nije dovljno pa počinju da izmišljaju ekskurzije helikopterom na Kamčatki. Traže ljudi da vide
gejzere i vulkane, dok drugi umiru od gladi. Al to Vam je ljudska priroda! Ništa se tu ne može
uraditi. Prvi bih ja, kada bih ih imao sve ovo što Vi imate i sam odleteo na Kamčatku.
ANNA ORLOVA
Vi uopšte ne možete ne da pretpostavite zašto ne mogu. Iz istog razloga što Vi recimo ne možete da
odvojite svoje noge od svog tela. Dakle, ovaj dom je dio moje duše kao što je Vaša gospođa dio
Vaše duše.
LIZA
Ja? Za njega dom? Nemoguće!
ANRI
Šta je nemoguće, da sam ja deo tvoje duše?
LIZA
Izvini Anri. Ali, vidiš da ima ljudi koji uopšte ne razumeju sadašnju situaciju. Šta se dešava u svetu,
kuda ovaj život vodi?
ANNA ORLOVA
Znate mladi gospodine, kažu da danas malo ko čita poeziju i ide u pozorište.
ANRI
Pa jeste, tako je!
ANNA ORLOVA
Ali nekako se svaki put začudim znate, kada dođem u pozorište a tamo sve puno, do poslednjeg
mesta. Zatim, pozovu me iz izdavačke kuće da pitaju kada će novi rukopis? Šta Vam to govori?
LIZA
Njemu to ništa ne govori.

ANRI
TI da ćutiš!
ANNA ORLOVA
Da se, moj mladi gospodine, krećete ili u pogrešnom društvu ili u pogrešnom smeru!
ANRI
Pre će biti u pogrešnom džepu. (ljutito)
ANNA ORLOVA
Mislila sam na Vas i Vašu sudbinu. Sreću Vam bogatstvo ne može doneti. Vi biste i tako bili
nesrećni.
ANRI
Ma šta Vi znate o mojoj sreći?
ANNA ORLOVA
Osećam da će Vam se nešto loše dogoditi. Jako loše.
ANRI
Molim! Prestanite molim Vas!
ANNA ORLOVA
Vi niste zadovoljni u braku. Ispravite me Liza ako grešim!
LIZA
Gospođo, ali kako možete da znate? Vi nas prvi put vidite!?
ANNA ORLOVA
Nad vama se kreće neki taman oblak, Anri! Neka tamna sudbina Vas čeka. Vi ne zaslužujete ovo što
imate Anri!
ANRI
A šta ja to imam? Pa ja ništa nemam! Ništa! Živm kao sesoki žitelj. Od jutra do sjutra kopam u
znoju.
LIZA
Samo ne lopatama nego ovim… ovim telefonima, onako «iz fotelje».
(Anna Orlova pogleda prema Lizi i pokaže rukom na nju.)
ANRI
Liza! Liza je samo moj saputnik, ništa drugo. Ništa! Nikakve koristi od nje nemam. A ona od mene,
iihhh, mnogo koristi ima.
(Liza postiđeno posmatra Anrija u nevjerici šta govori.)
ANNA ORLOVA (prilazi bliže k cveću, zamišljeno jednom rukom dodiruje latice.)
Dovoljan je jedna tren da se čovekova sumnja pretvori u srdžbu, kao i da se pretvori u oproštaj.

ANRI
O Gospode!
ANNA ORLOVA
Isto je tako dovoljan jedan tren da spoznam mesto gde se ljubav ugasila.
LIZA
Zaista? Pa možda ste mogli i ranije to da spoznate kod sebe? Sve bi drugačije bilo!
(Anri prilazi Lizi, stvalja joj prst na usta)
ANNA ORLOVA
Volim kada sam u razgovoru izazvana na dvoboj. To me čini jačom i srećnijom, pa čak i kada
konačan ishod nije na mojoj strani. Da li sam pročitala Vaše sumnje?
LIZA
Sva ova dešavnja, ovde kod Vas, na poslu, u gradu, po prodavnicama, obaveze, duga zima, nikada
proljeće da dođe. Sve nam je to oduzelo slobodu znate, slobodu da volimo.
ANRI
Ma o čemu ti pričaš? Sloboda da volimo! Od kada to ti umeš da filozofiraš molim te? Zvučiš
smešno Liza, smešno! Vidiš da te gospođa lagano uvlači u svoju priču! Vi hipnotišete moju
suprugu!?
LIZA (plašljivo)
Ne uvlači mene niko. Imam pravo da kažem ono što mi je na duši. Izvinite, može još jedna šolja
čaja? Izgleda da mi je odavno bilo potrebno žensko društvo.
ANNA ORLOVA
A najbolji ženski saradnik je onaj kojeg prvi i poslednji put vidite, zar ne?
(Liza i Anri se sumnjivo pogledaju)
ANNA ORLOVA
Nastavite Liza, stojim Vam na raspolaganju.
ANRI
Pa ovo je strašno! Da, da tako je. Jedino nam sepcijalista može pomoći da izađemo iz ove krize.
Specijalista za MOZAK!
LIZA
Bankar Anri! Možda Vama bankar može pomoći!
LIZA
Gospođo mi smo srećni u braku!
ANRI (šeta iz Lize)
Nismo!

LIZA
Nismo?
ANRI
Nismo!
LIZA (ironično)
Hm…Kad malo bolje razmislim, tačno nam fali jedna mala sitnica da budemo srećni, jedna tako
mala, ali mnogo vredna, znate. Zar ne Anri?
ANRI
Ja sam čovek organizator, lider, vođa, razumete!? Na svom poslu napredovao sam za samo tri
godine. Stigao sam do top menadžera, a bio sam početnik. Samo asisent provizora kojem je obično
potrebno minimum sedam godina kako bi se uzdigao do «top menadžera» tako velike kompanije. Ja
sam čovek koji stvara, koji ume da stvori novac, koji ume da stvori sve što poželi i ne mogu da
razumem da jedna prestižna kompanija ode u jedan tako veliki sunovrat da počnem da razmišljam o
još jednom poslu.
ANNA ORLOVA
Volite li Vi svoju suprugu Anri?
ANRI
Svakako.
ANNA ORLOVA
Koliko ste godina u braku?
ANRI
Hm… sedam, zar ne Liza? Uf, gospođo, pa mnogo pitate. Mislim da to i nije tako važno, ne sećam
se. Ili Vam treba inspiracija za neki novi stih?
LIZA
Dvadeset šestog februara gospođo, na njegov sopstveni rođendan! Samo ga molim vas ne pitajte o
rođendanima svoje djece!
ANRI
Liza!
ANNA ORLOVA
Liza, da li je Vaša majka živa?
LIZA
Umrla je pre dve godine.
ANRI
Ne znam kako to da Vam opišem. Ja se sada osećam nekako lakše, nekako rasterećeno. Kao da
imam jednu obavezu u životu manje.

LIZA
Gospode pomozi! (ponovo vadi ikonicu i ljubi je)
«Niko nije tako dobar kao Gospod, no ko se ne pokaje njemu ne oprašta.»
Kako tako možeš? Pa ona ti je decu kupala kada si ti na putovanjima bio. Ona je moje neispavane
noći bolje znala nego ti što si znao! Ona ti je poklone za rođendane kupovala, što ti tvoja majka
nikada nije.
ANRI
Dobro, dorbo. Ne kažem ja ništa dušo moja, ja samo konstatujem činjenice. Znaš ti mene.
ANNA ORLOVA
A Vi Anri, da li mnogo radite?
LIZA
Da. Prekomerne dane i mesece rada.
ANRI (cinično)
Draga, pusti me da završim, vidiš da me žena sluša! Prvi put u životu da me neko sluša i razume
onako kako ja to želim.
ANNA ORLOVA
Nastavite Anri, nastavite!
ANRI
Moja supruga misli da ja volim da radim, da ja uživam u tome.
LIZA
Zar svi radoholičari ne uživaju u svom poslu? Ja samo polazim od sebe.
ANRI
A ono o čemu smo malopre razgovarali? To tebi ništa ne znači? Malopre ovde pred vratima!
LIZA (kao da ga nije čula)
Zamislite gospođo Ana! Kada mi idemo na more Anri više vremena provodi za kompjuterom nego
sa nama. A prvo što mora da pita, pa bilo da uđemo u radnju ili legnemo na plažu, ili dođemo u
restoran: Koja je lozinka za WiFi? Da li je to normalno? Anri tvrdi da svi muževi današnjice rade
isto što i on.
ANRI
Ali to mi je posao!!!
ANNA ORLOVA
Normalno je ako je Vama normalno. Ako Vama to nije normalno, onda nije normalno. Kako ne
razumete? Eh.. žao mi je što moj suprug sada nije tu. Mogao bi mnogome da vas nauči!
ANRI
Ali, Vaš suprug je bio psihijatar!

ANNA ORLOVA
Da, da, zbog toga Vam i kažem.
LIZA
Gospođo, Vi mislite da je nama potreban psihijatar? Zaista! Nama je potreban psihijatar? Bože,
dokle me je doveo ovaj brak. Šta sam doživela, jaoj meni.
ANNA ORLOVA
Mislila sam malo da se družite, proćaskate dok ja uživam u slušanju. U poslednje vreme fali mi tih
tuđih glasova koji mi ispunjavaju dušu, pevaju pesmu, pišu reči i pretaču ih u melodiju. Proleće
samo što nije došlo! Pupoljci su jutros osvanuli u vrtu. Bila sam jutros tamo. Divno je imati rodnu
zemlju, divno!
LIZA
Čekajte. Izvinite, ali ja moram da istresem iz sebe ovo što sam već krenula. Prvi put u životu
osećam potrebu za tim. Rekoh! Sedimo mi na plaži...
ANRI
Kada bi ti samo znala koliko si dosadna! Koliko je sve to što ti govoriš dosadno i lišeno
zadovoljstva!
LIZA (žali se)
Sve ja radim oko dece. Sve! A on sedi za kompjuterom i svakih pet minuta govori: Evo sada ću da
dođem, samo još pet minuta.
ANRI
Hajde da ne mučimo ovu divnu gospođu glupim pričama! Sve su to sitnice i nema potrebe da im
pridajemo na važnosti, zar ne Lizi?
ANNA ORLOVA
Dragi Anri. Ne mučite Vi mene. Vi mene jendostavo… (tiho se smeje)
ANRI
Zasmejavamo? Mi Vas zasmejavamo!?
ANNA ORLOVA
Inspirišete me! Šta mislite, odakle ja crpim motive za poeziju? Od sasvim običnih ljudi, stvari,
pojava i procesa. Od svega! Nekada sam i ja bila mlada i zelena, puna očekivanja da će i drugi imati
razumevanja za mene. Ali o tome ćemo kasnije. Sada o vama. Dakle, Vi smatrate da je Vaš najveći
problem u tome, što nemate razumevanje od vaše supruge?
ANRI (lukavo sažaljeva sebe)
Naravno! Nikakvog razumevanja nemam! A kad nemam od nje onda nemam ni od dece.
ANNA ORLOVA
Logično!
ANRI
Logično! Znači Vi to podržavate? Znači ja sam u pravu?

ANNA ORLOVA
Da li ste se zapitali šta je razlog tome?
ANRI
Naravno da znam, ona ne razume nikog drugog samo sebe.
LIZA
Ja!? Anri! Za takvo mišljenje imaš o meni? O Gospode! «Kada te ukore i krive, samo grehe
skidaju»
ANRI
Ona ne radi. Ona ide na posao da uživa. Kad se vrati sa posla ne može da prestane da govori o
cveću i nije joj muka da o svemu tome govori čak i mojoj majci!
LIZA
Pa kad sedi kod nas, neće da ustane da ide. Moram nekako da joj pritisnem mozak, Bože oprosti!
ANRI
Oho! Pa nisi ti baš naivna kako sam ja mislio! Lizočka, počinješ da me iznenađuješ!
Ali! Zapamti dobro! Veruj mi, novac koji ja zarađuejm ti nikada nećeš moći da zaradiš! Nikada!
LIZA
Eh, da sam ga barem samo jednom videla!
ANRI
Pa videla bi ga da si bolje gledala?
LIZA
Stalno pričaš o zaradi o novcu i o kamatnim stopama. Kako si ti «cool man» a novca nigde. Ne
znam kada sam zadnje cipele kupila sebi. I da li je onaj audi na onoj prašnjavoj cesti uopšte tvoj.
ANRI
Evo vidite, vidite gospođo. Pa ona uopšte nije naivna. Zna i ona da razmišlja. Liza! Šta se to sa
tobom dešava? Evo već devet godina, mi se samo vrtimo oko istog, a danas, danas se nešto
sumnjivo događa!
ANNA ORLOVA (opušteno, prelistava neku knjigu dok ih sluša)
Anri, niste mi odgovorili na pitanje. Da li ste se pitali ili možda znate razlog zašto Vaša žena nema
razumevanja za vas?
ANRI
Pa rekao sam vam. Zato što misli samo na sebe!
ANNA ORLOVA
Vaša žena nema razumevanja za Vas zato što je nezadovoljna! Nezadovoljstvo! Ključ svega je
nezadovljstvo! Samo zadovoljan čovek može imati razumevanja.

ANRI
Nezadovoljstvo? I čime li je ona nezadovooljna? Ima sve što poželi. Hm.. mislim, njoj više nije ni
potrebno! Al ne zna da iskoristi. Pa njoj je muka kosu da opere. Noj je muka da se sredi, vidite na
šta liči! Toliko sam joj puta rekao da može da koristi moju kolonjsku vodu! Koliko! Ali opet ne zna
da iskoristi situaciju! Jedino, moju garderobu nosi, što jeste, jeste.
LIZA
Zato što volim na poslu da mirišem prirodne mirise, a ne te tvoje veštačke.
Da, da, znam ja da ti voliš da se okreneš za kratkom suknjom na sred Tvreske ulice! Videla sam ja
to par puta.
ANRI
O! Pa ti si ljubomorna? Ah! Okrenem se naravno da se okrenem, kad ti stalno nosiš te tvoje dugačke
suknje. Leti stavi maramu na glavu kao da je slučajno sunce ne udari, umesto da pokaže koliko je
lepa. Ima lepe noge a stalno su pokrivene ovim dugim dripama.
ANNA ORLOVA
Ako nekog volite morate voleti i ono što taj neko nosi.
ANRI
Njena uloga je samo da bude dobra majka i da ne pati zbog toga, al ona ne ume. Ona samo crne
misli ispušta iz njene lude glave.
ANNA ORLOVA (ironično)
«Draga, ja ću te zameniti u kuhinji, ovo su oni tvoje posebni dani.» Da li Vam, Liza, ove reči zvuče
poznato?
LIZA (već ljuta)
Zvuče! Čula sam ih na TV-u.
ANRI
A zašto ja to moram da kažem? Oprostite gospođo Anna, zar ja moram da kažem šta osećam?
Ponekad mi je i žao. Ponekad i osećam da sam joj potreban ali ne moram pobogu to da joj pričam!
Ako želi da ja spremim večeru ili da ode na odmor, evo … Pozvaću svoju majku pa neka joj
pomogne. Uostalom, nisam ni ja neki namćor. Kada bi me fino zamolila, pomilovala me po kosi i
lepim tonom mi objasnila da bi volela da to veče ja spremam večeru zbog toga, toga i toga,
verovatno bih bez problema... naručio.
LIZA
Znači ja moram njemu da crtam, da ga molim kumim i ljubim mu noge, a ja moram sve da radim
bez ikakvog… ljubakanja nogu? Ništa ne razumem!
ANRI
Ne zaboravi Liza zašto smo ovde!
ANNA ORLOVA
Ono što sunce planira da bude plaši i zelenilo, a ne Vas mladi gospodine.
LIZA
On me voli! Voli me! Voli me! (histerično)

ANNA ORLOVA (tihim smirenim tonom)
Mnogo je važno - voleti.
LIZA
Njemu je jedina želja da izgleda kao Moskovljanin, da umišlja da je kao oni. Zašto smo ovde, Anri?
Izgleda da smo zato ovde. Da sednemo na stolicu od zlata. Da osetimo čemu moramo da težimo, da
osetimo još jače muku što nas ubija i ne da nam da budemo srećni. Imetak je danas moć! Moć je
novac! Džip do Crvenog trga i palačinka od dvadeset dolara. To je naša mašta!
ANNA ORLOVA (sipa svima čaj)
Gospodine, greška vas muškaraca je što pokušavate da razumete žene u njihovim ženskim stvarima.
Mogu vas odmah razočarati, nikada ih nećete razumeti! Potrebno je samo da joj verujete. Jedino što
Vam ostaje je da budete uz nju u svakoj nejnoj odluci i pomognete joj da odluči koja joj tašna više
pristaje. Ako me razumete!
ANRI (zagrli je)
Naravno. Pa zato smo ovde, zar ne Lizočka? Da sutra možemo da ti biramo tašnu!
ANNA ORLOVA
Zašto ste ovde?
ANRI
Da… da vidimo cveće. Da budem uz nju u njenim podvizima ka boljem poslu. Možda je zbog toga
unaprede pa dobije i veću platu, pa će moći sebi da kupi tašnu, zar ne Lizočka?
(Njih dve se očajno pogledaju.)
LIZA (počinje uplakanim tonom)
Još mi svekrva dođe i kaže: Kad sam ja bila mlada, žene su sve mogle da uspeju da rade i na poslu i
u kući, a ove današnje mlade bez majke i svekrve ništa. A ja... hoću da poludim potpuno. Kada su
deca bolesna, ja sve mogu! Uslužujem ih, kuvam čajeve, razmišljam kad ću koga da inhaliram, gde
da prsnem, namažem. No! Kad je on bolestan još je gore! Onakao kao drvo legne u krevet... Dodaj
ovo, dodaj ono, ma i kad mi ne traži ja sve radim, jer mi ga je žao, jer želim da ozdravi.
A kad sam ja bolesna! E! Ej ne daj Vam Bože da znate. Sve isto radim kao da nisam! Ja
svaku bolest na nogama preležim.
ANNA ORLOVA (opušteno dok se Liza nervira)
Sažaljenje nikome dobro nije donelo. Pobeđuje onaj koj je energetski jači. Ovo vam je gospođo vek
energije!
ANRI
Tačno! A njeni džuli? Ravni su nuli!

ANNA ORLOVA
Ljudi se otimaju za energiju. Evo vam primer: Krenete da izađete negde sa prijateljicom, lepo se
obučete, privlačno, a suprug vam na izlazu kaže recimo; Mogla si nešto duže da obučeš ili; Imaš
mnogo lepših stvari u ormaru od te kombinacije koju si napravila!
I šta? Vi ćete ući u lift ili sesti u taksi, već sa manje uvereneosti nego što ste imali pre samo par
minuta pred ogledalom. I znate kuda je otišlo to pola vaše samouvereosti? Pa pravo u ruke vašem
suprugu. On fino sedi pred televizorm, gleda film, gricka večeru što ste mu Vi napravili ili se
dopisuje sa omiljenim kolegom oko novog projekta…
LIZA
Da, tačno, upravo to on radi!
ANNA ORLOVA
Ali za sve postoji rešenje!
LIZA
Koje?
ANRI
Hm, ja sam još uvek ovde i sve vas čujem.
ANNA ORLOVA (ne čuje ga)
Pa lepo. U tom slučaju, kada izađete na vrata i on vam kaže upravo ovo što sam vam ja rekla, Vi mu
onda lepo kažete da ga volite, zagrlite ga, poljubite i zatvorite vrata divnim osmehom punim
ljubavi.
ANRI
Ha! Znate kako se to naziva: Mission impossible!
LIZA
Da! On bi mislio da sam ja luda. Nisam ja navikla da tek tako delim ljubavne.. ljubavne... rečenice.
Kao Vi, Vi pesnici…
ANNA ORLOVA
Pa naviknite Liza.
ANRI
Nisi, nisi, samo sam ja to nekada umeo, al je i mene uvukla u svoj svet. Važno je da ona sve zna,
znate. Ona zna da kaže dušo i mili moj, samo kada se uplaši kao jutros tu pred Vašim vratima.
ANNA ORLOVA (zamišljeno, ponovo prilazi prozoru, kao da je odjednom sav razgovor dosadan,
gleda u daljinu prema vrtu)
A Vi ste se Liza pred mojim vratima uplašili? Zanimljivo, zbog čega? Ono što ne da ljudima da
izkažu svoja pozitivna osećanja, obično je njihov ponos. Svi smo mi pravili greške zbog kojih smo
posle stradali, svi do jednog. Svi ljudi su želeli da se ugledaju na naš brak. Svi i danas znaju da
idealnijeg braka od našeg nikada nije bilo. Pa kako bi mogli da se razumeju jedan psihijatar i jedna
spisateljica nego idealno, idealno… Ceo svoj život sam posvetila pisanju o odnosima … i shvatila
sam da je gordost jedna od najgorih osobina koje postoje. Gordost je srpremna da razruši sve, sve!

(Anna Orlova se okreće prema njima i demnostrativno objašnjava)
Moj suprug je bio... Moj suprug je bio divota od čoveka. Kakav se samo poželeti može. Svaka žena
ga je želela a zaslužila sam ga samo ja. Samo sam ja uspela da osvojim njegovo srce za jedan tren i
učinim sve kako mi nikada ne bi rekao ružnu reč, kako mi nikada ne bi rekao da ga ne zaslužujem. I
ne zato što sam se sa naporom trudila da zadržim taj status, ja sam jednostavno uvek bila ta. Prava!
Ona za kojom se uzdiše. A znate zašto? Ne, nije to bilo zbog mog izgleda ili oblačenja, već zato što
sam uvek bila samouverena! To je bilo i uvek će biti ono što se traži, što privlači, čemu se dive i za
čim teže.
(Anna Orlova u zanosu prošeta do klavira, ponovo ga kao sa nekim strahom dotakne prstima dugo
ga posmatra i odmakne se od njega)
ANRI
Ovoj mojoj gospođi fali samouverenosti.
LIZA
A mojoj majci? Je li i njoj falilo samouverenosti?!
ANRI
Liza! Ćuti već jednom! Gospode! Poslušaj gospođu kad si već ovde… igrom slučaja… Razumeš?
ANNA ORLOVA
Brak bez greške je moguć samo kod ljudi sa velikim uverenjem da će njihov brak uspeti!
LIZA
Gospođo mi bismo trebali da krenemo, deca nas čekaju kod svekrve, a ne bih da mi još jednom
onako lepim rečima kaže kako je uživala dok ih je duuugo pazila.
ANNA ORLOVA (odjednom se trgne kao iz sna)
U redu. Naravno.
LIZA
Idemo mi sada.
ANNA ORLOVA
Dođite mi opet. Obećajte da ćete doći, evo sutra! Imam osećaj da nije sve rečeno, da nije sve
završeno, da je naše druženje tek počelo.
ANRI
Dobar osećaj imate.
ANNA ORLOVA
Neka vas ne napušta želja da vidite vrt.
ANRI
Neće nas napustiti. Oko toga ne brinite!

ANNA ORLOVA
Sutra ću vam ga lično pokazati.
(U tom trenutku čuje se kratko zvono na glavnim ulaznim vratima u dnevnu sobu.
Ulazi gospodin Anton Frolov u modernom skupom odelu.)
ANTON FROLOV
Zdravo!
ANNA ORLOVA
Oh dragi Anton! U pravo vreme si stigao!
ANTON FROLOV
Pa i nisam baš u pravo vreme.
ANNA ORLOVA
Ovo su moji prijatelji Liza i Anri, došli su da izučavaju cveće. Ovo je naš porodični prijatelj, veliki
prijatelj mog pokojnog supruga Nikite i naš prvi komšija Anton Frolov.
ANRI
Čekajte, čekajte. O Bože! Pa Vi ste Anton Frolov?
ANNA ORLOVA
Da, da.. još jedan nesvesni oligarh u Vašoj blizini. (smeje se.)
ANTON FROLOV
Ne mogu da se setim odakle Vas znam?
ANRI
Nismo se nikada upoznali, mada, čini mi se da smo se negde već sreli.
ANTON FROLOV
Nego, moja draga Anna, došao sam da ti kažem nešto jako važno. Molim te sedi.
(Anton sipa Anni čaj iz čajnika kao da je u svojoj kući.
Okreće leđa Lizi i Anri kao da ih ne primećuje.)
Upravo me je zvao glavni federalni inspektor grada Moskve.
ANNA ORLOVA
Vladimir Aleksandrovič Novikov.
ANTON FROLOV
Upravo!
ANNA ORLOVA
Šta hoće? Možda je hteo u goste da nas pozove? Evo skoro je i proleće stiglo. Kao zmijama nam je
sunce potrebno. Svi se spremaju za roštilj u njegovoj bogatoj vikendici. Svi! Osim mene! Ne idem.

ANTON FROLOV
Anna, saslušaj me. Stvar nije nimalo bezazlena. A šta ti je ovo ovde? Kakva su ovo pisma?
ANNA ORLOVA
Ne čitaj. Pisma koja me inspirišu za pisanje. Ljubavna pisma. Pisma koja pokazuju da i u ovim
vremenima, u našem gradu mogu postojati dva srca. Dva srca kao dve zvezde koje sijaju jedna
prema drugoj, ali njihov spoj je osuđen na propast.
ANTON FROLOV
O čemu ti to Anna? Ne budi tužna, molim te!
ANNA ORLOVA
Šta to govoriš Anton? Ne budi smešan.
ANTON FROLOV (naglo ustane)
Vladimir Aleksandrovič Novikov. Upravo mi je rekao da je pokrenuta istraga protiv ubistva tvog
supruga a mog dragog prijatelja Nikite Kuznjecov.
ANNA ORLOVA
Ubijen? Ma šta to govoriš? Nikita ubijen?!
(Svi se gledaju uplašeno. Anri u Lizu, Liza u Antona Frolova, Anton u Anrija,
Anna Orlova u Lizu, u Anrija.)
ANTON FROLOV (posmatra Lizu i Anrija)
I mislim da ne bi trebalo da u kuću primaš sasvim nepoznate ljude, koje prvi put vidiš!
LIZA
Ubijen? Moj… O Bože! Nikita Kuznjecov ubijen? Ko bi to mogao biti, ko bi njemu, onako dobrom
i bezgrešnom život skratio?
ANTON FROLOV
A Vama mlada gospođo? Šta to Vama znači, ko je ubio Nikitu?
LIZA (zamišljeno se okrene i posmatra Anrija.. kao da posumnja na njega.)
Možda neki njegov pacijent, pa on je bio čuveni psihijatar. A da niste i Vi njegov pacijent?
ANRI
Liza! Žao mi je. Žao mi je takvog čoveka. Kad je život lep, a uskrati mu se. Nisu mu dopustili da
još malo uživa u ovoj raskoši.
ANTON FROLOV
O čemu Vi pričate mladi gospodine? Nikita Kuznjecov je gotovo celog života živeo ovako kako je
živeo, njemu ni na kraj pameti nije bilo pitanje raskošnog života. Njemu to nije bilo važno.
ANRI
Hahahahhah….. Ahahhahahha! Baš imate smisao za humor.

ANTON FROLOV
O čemu Vi to gospodine?
ANRI
Da, da.. ne vide oni gore šta se dešava tamo dole, razumete?
ANTON FROLOV
Ne! Mladi gospodine, ne razumem! I mislim da Vam uopšte nije mesto ovde. Bolje je da odete.
Uskoro će i vreme ručku.
ANRI
Doviđenja. Gospođo Anna, bilo mi je zadovoljstvo!
LIZA (zbunjeno ide za Anrijem)
Doviđenja.
(Odlaze)
ANNA ORLOVA (zamišljeno gleda za Lizom i Anrijem)
Znala sam ja da nije još došao njegov kraj, osećala sam to.
(Anton Frolov pokuša da joj priđe iza leđa da je zagrli, ona ga ne primećuje.
On se predomisli i ode kroz dnevnu sobu.)

II ČIN
(Anna Orlova šeta po dnevnoj sobi, pogleda na sat, već je skoro veče. Skida ogrtač, ostaje u beloj
spavaćici i dolazi do klavira. Dotakne klavir prstima kao da ga se plaši. Prilazi krevetu i ispod
kreveta izvlači sanduk. Uzima nekoliko pisama, seda na krevet i čita ih. Zatim prilazi zidu na kojem
visi portret njenog pokojnog supruga, uzima sliku u ruke i seda na krevet.)
ANNA ORLOVA
Čini mi se kao da je bilo juče, kada sam prvi put ugledala tvoje lice. A i ova pisma, kao da su
postala dio mene, jer, bila su dio tebe.
Juče sam bila u bašti.. Posmatrala sam onu roze orhideju koju smo posadili onog dana kad si
dobio svoju prvu nagradu. Bilo je to čak pre dvadeset godina, a ona, još uvek živa. Pa sam onda
samu sebe suzama ugušila, jer ti nisam umela reći koliko sam srećna tih dana bila.
Sanjam te, često. Sve što je bilo među nama bilo je kao u nekom snu, pa te eto i sada ovde u
snu sanjam da više ne znam da razlikujem da li sanjam dok sam na javi ili u snovima živim.
Tamo gore verovatno ti već sve shvataš. Tamo gore ti postane jasno da jedino ono što si dole
živeo jeste ono što si imao sa osobom sa kojom si život delio, ili… Ili možda nije tako?
A ti, jesi li sa mnom život delio?
Naravno lepotice moja, govorio si mi. Moje nedaće bile sa tobom povezane jer u trenucima
kada sam tebe gubio gubio bih i svoje samopouzdanje. Gubio bi smisao svaki moj uzdah onda kada
sam tebe gubio! Govorio si mi. Nikada te izneveriti neću! Nikada neću dopustiti grešku zbog koje
bi se kajala što si moja žena … Eh,
Jednom mi je tvoj prijatelj rekao da si bio jako ljubomoran na moje usne dok su pevale.
Tada sam shvatila zašto si me iz džeza izvukao, zašto si moju umetničku dušu umrtvio laži u koju
sam poverovala… a ta laž mi slatka bila...
(Ostavi pisma, legne i zaspi. Posle nekog vremena čuje se cvrkut ptica. Jutro je. Zvoni telefon.)
ANNA ORLOVA
Da. Da, Anna Orlova, ja sam. Nije to ono što sam očekivala… Da li ću primiti nagradu u čast u
zasluženog psihijatra Rusije! Dvesta hiljada dolara!!! Moj pokojni suprug? I dvesta hiljada znače,
kad su od države. Ali meni, nažalost, a možda na Vašu veliku sreću, ne znače ništa! Molim Vas,
pošaljite nagradu po porodičnom advokatu, a novac zadržite ili, ne znam, uplatite ga ipak u fond
ruskog teatra. Da.. potpisaću. Hvala. Doviđenja!… Što je neka kiša danas...
(Oblači mantil, uzima kišobran i izlazi kroz baštu. Na glavna vrata kroz dnevnu sobu ulazi Anton
Frolov. Anne Orlove već nema u kući. Razgleda po kući i čeka je. Uzima sa stola knjigu, prelistava
je. Čuje se glas Anrija, Anton Frolov se sakrije iza kauča.)
ANRI
Divan je vrt!

LIZA
Samo šteta što smo došli po ovako kišnom danu. Kada će više to proleće koje liči na proleće. Ni
zima ni leto. Nerazumljivo vreme.
ANRI
Ponovo ona o prirodi! Ti ne možeš ni da zamisliš o kakvom je novcu ovde reč? Anton Frolov, veliki
prijatelj Nikite Kuznjecova. To je nešto što nisam očekivao nikako. Jedan od najimućnijih ljudi
Moskve. Liza moja, ko zna šta leži pod našim nogama, u ovim podzemljima. Ko zna. Možda se
ispod onog botaničkog vrta nalazi skladište zlatnih ploča, ko zna?
LIZA
Tiše, Anna Orlova ide za nama. I uostalom Anri, ne plaši me!
ANRI
Da bi nešto dobila u životu, moraš nešto dati!
LIZA
A šta da dam moj dragi Anri. Sebe, kožu, šta da dam? O Gospode, «Niko bez iskušenja ne može ući
u Carstvo Nebesko».
ANRI
Prava hrišćanka zna da greh od čoveka potiče, a očajanje od satane. Stoga, možeš dati ono malo
zlata što ti je od majke ostalo.
LIZA
Od majke! I gde da ga dam? Čekaj! Šta to pričaš Anri?
ANRI
Pa dobro... Možeš ono od bake.
LIZA
Anri! Jesi li poludeo?
ANRI
Ma, treba mi da popravim auto. Obećao sam majci da ću je odvesti u bolnicu, a sve se pokvarilo,
sve. Uostalom, video sam juče na internetu da jedan savremeni mlad čovek mora da zna cenu svega
što ima u kući, u svakom trenutku.
LIZA
I šta to znači? Da si ti savremen i mlad?
ANRI
Pa da jednostavno nema više kao nekada. Čuvam stvari od babuške, čuvam stvari od mame, ovaj
brilijant mi je poklonila tetka na svadbi. On je iz devetnaestog veka. Zašto ti ne pokloni lap top ili
smartphone iz dvadesetprvog veka?
LIZA
Dragocenosti postaju dragocenije što su starije. Ja prosto obožavam osećaj kad negde izađem i
stavim onu staru maminu ogrlicu koju joj je još njen otac, moj deduška poklonio kada je postala
punoletna.

ANRI
Hm…
LIZA
Tako je. Uvek se osećam uzvišeno, nežno, ispunjenom ljubavlju, baš kao da ga ponekad vidim tu
negde među nama.
ANRI
Liza! Ne plaši me molim te! Gde ga vidiš?
LIZA
Tu, među nama.
ANRI
Liza, Lizočka, ne preteruj molim te. Nego, da nije to možda Nikita Kuznjecov, a? A ne tvoj
deduška?
LIZA
Anri!
ANRI
Mislim, ako si već sposobna možda da vidiš tako nešto, možda ga priupitaš o, onom, znaš već,
testamentu? Zamoliš ga da promeni stvar ako je pogrešio.
LIZA
Ali on je umro čoveče!
ANRI
Pa šta! Eto, i ti kao da si umrla! Pogledaj se samo, a i sa mrtvima mi se družiš! Sad mi je jasno zašto
toliko cveće voliš. Ne pamtim kada sam te poslednji put video doteranu i spremnu za večernji
izlazak.
LIZA
Ti si ili sa drugarima, piješ pivo u sitne sate… ili si na telefonu, visiš na telefonu kao neki student!
ANRI
Vidi ti nje! Pa možda i jesam student ili srednjoškolac, u duši. I taj telefon da ti iskreno kažem,
jedino je što me u našoj porodici opušta.
LIZA
Član porodice, razumem. Znači nas je petoro. Ja, ti, dvoje dece i Telefon? A mene šta opušta? Deca,
kuvanje, peglanje! Jel me to opušta?
ANRI
Pa htela si na jogu da ideš. Dok peglaš, fino uključi na TV-u neki taj-či, ili šta već, meditiraj i
peglaj. Sama si htela svadbu, ja te nisam molio!
LIZA
Naravno da sam htela, i ne kajem se zbog toga. Samo nisam znala da će moj muž biti jedan nezreli
dripac i da ću toga postati svesna tek posle deset godina braka!

Mada… Ovo što sada činiš nekako me iznendalio. I to pozitivno! Ipak, sada sumnjam da bi išta od
ovog što smo zamislili činio, da i ti nećeš imati koristi od toga. Ubedi me da nije tako Anri! Ubedi
me!
ANRI
Pa i ti si se pretvarala svo vreme!
LIZA
Kako sam se pretvarala?
ANRI
Nisi uvek bila ovakva kakva si sada. Seti se zašto smo ovde, pa nismo sigurno da bi dobili bračni
savet. Već da bi shvatili kako da se dokopamo novca preostalog od supruga Anne Orlove, razumeš,
ne zaboravljaj na to! Nisam ja sve ovo što sam uradio, uradio uzalud! Bolje mi je da ne kažem.
(Ulazi Anna Orlova, Liza i Anri je još ne vide. Anton Frolov je i dalje iza kauča.)
LIZA
Reci! Reci! Slobodno reci. Obećavam da ovog puta neću, vrištati.
ANRI
Da sam znao da si ovakva dobro bih razmislio da li bih tebe oženio. Uvek si nezadovoljna. Šta god
da uradim nije dobro. Stalno gunđaš nešto, kao da sam ja žena pa treba da ti pomažem oko dece...
I ne zaboravi! Ne zaboravi zašto smo ovde. Jel se sećaš? Mi nismo ovde došli da se svađamo, već
naprotiv, Lizočka moja draga. Naprotiv! Da postanemo srećni! I veruj mi, ova žena će nam doneti
sreću!
(Anri se okrene i vidi Annu Orlovu.)
ANNA ORLOVA
Vi pre mene! Izvolite sedite! U čemu je problem? Kakva kiša. Kažu, da će sutra možda sneg.
LIZA
Ponovo u maju!?
ANNA ORLOVA
Pa, mogli smo i da pretpostavimo.
LIZA
Moj muž je prava inspiracaija za pisanje ali verovatno biste morali da promenite radnju, ukoliko ste
do sada pisali o romantici i ljubavi.
ANNA ORLOVA
Pa vi do sada niste pročitali ni jednu moju knjigu? Oh! Tako ste mnogo propustili. Evo…
(odlazi do kauča, uzima sa police jednu knjigu, otvara je)
Evo moje sabrane pesme.
(Anri uzima knjigu, nasumice otvara stranicu i čita)

ANRI
«Ako danas vidim… zelenog galeba…»
Šta je ovo? Zeleni galeb?
(Anri nastavi da čita neko vreme ali u sebi.)
ANNA ORLOVA
Šta Vam govore ti stihovi!?
LIZA
Govore da ako Vam Anri nekada bude inspiracija, počećete da pišete krimi romane sa «No sense»
humorom, umesto ljubavne poezije.
ANRI
E ovo Liza nisam od tebe očekivao! Razgovaraćemo o ovome kući!
ANNA ORLOVA
Pacijenti smo svi mi. Svi mi kojima je ponos na prvom mestu. Ponos je gost večno nezrelih ljudi.
ANRI
Naravno da ste zreli gospođo Anna Orlova. Pogledatje samo koliko godina imate, mislim izvinite!
Nisam hteo da Vas uvredim samo kažem da smo mi mnogo mlađi od Vas i ne možete da očekujete
da budemo zreli kao Vi.
ANNA ORLOVA
Zrelost nema veze s godinama. Nezreli su i oni u osamdesetim kada mrze celi svet što su izgubili
mladost.
ANRI
Oho! Da li Vi to sada mrzite?
LIZA
Anri!
ANNA ORLOVA
Ja nisam izgubila mladost. Proživela sam je onako kako je trebalo, ili možda nije, a i dalje sam
mlada.
LIZA
Problem je u njemu! Vidite, problem je u njemu!
ANRI
Problem je u njoj!
ANNA ORLOVA
Čujem da niste baš oduševljeni onim kakva je Vaša supruga nekada bila i ovim kakva je sada?
ANRI
Naravno da nisam. Možda ona treba da se leči a ja ne?

LIZA
Ako ja treba da se lečim, onda me lečite od bolesti koja se zove Anri!!! Draga gospođo!
ANRI
Od kada ti je to gospođa Anna Orlova postala draga? (smeje se)
LIZA
Sve je bilo u redu dok sinoć nije došao kući, zavalio se na kauč i uzeo svoj telefon. Nama ni jedan
osmeh da pruži. E to je trajalo nekoliko sati, dok sam ja svest prevrnula dok sam sredila decu, kuću,
večera.. Pa još mi kaže: «Donesi mi usoljenu ribu, kavijar i pitu od kiselog kupusa». a onako sva
srećna hajde reko da mu spremim, možda će se oraspoložiti, kad zazvoni mu taj prokleti telefon!
Smart, kaže! To je ono što njega čini srećnim! E, dosta mi je više! Dosta!
Znate ja jesam iz Solnečnogorske oblasti ali imam obrazovanje Lomonosovog Univerziteta!
I ništa to ne bi bilo toliko čudno, da se nije desilo nešto što ni ja nisam očekivala. Osmeh!
Kakav osmeh! Zove ga njegov partner sa posla, zamislite! Kao da ga nije video sto godina! A video
ga istog tog dana šest puta.
Ne pamtim kada je sa mnom tako razgovarao. Kada sam ga ja mogla tako nasmejati. I tog
trenutka sam počela da se pitam.
ANRI
Tek tog trenutka? Pa ti nisi normalna!
ANNA ORLOVA
Da li biste Liza, Vi voleli da nasmejete svog supruga?
LIZA
Više ne znam ni to, šta bih volela a šta ne.
ANRI
Eto vidite! Ona ni sama ne zna šta hoće, da ne kažem žene ni same ne znaju šta hoće. Mislim da je
to jedini odgovor na pitanje šta žene hoće! Ne znaju ni same!
LIZA(histerično)
Znam ja tačno šta želim! Želim da bude kao nekad, želim pomoć u kući, želim da mi pokažeš
zahvalnost što sam ti dvoje dece rodila, što uspem da uradim za jedan dan ono što ti nikada ne bi
mogao za pet!!!
ANRI
Oho! Napokon je progovorila!
LIZA
Želim da se otarasiš interneta, socijalnih mreža u svakom smislu kada nije reč o poslu.
ANRI
Ha! To nikako!
ANNA ORLOVA
Čekajte! Čekajte! Zašto nam je potreban svet pun beskonačnih izbora, konflikata, problema,
mučeničkog traganja za rešenjima, ako možemo da živimo u zamišljenom svetu, u svetu virtualne
realnosti? Zar ne Anri? (podsmejava se).

LIZA
Da bi bio neko! Pošto u realnom životu može da bude samo Niko!
ANNA ORLOVA
U virtuelnom svetu realizuje se samo pravo da ostanete anonimni. Ništa više!
LIZA
Da ostane Niko, jedna velika nula! Čovek koji imitira život da bi ga ostavili na miru. Samo zbog
toga! Nikada život nije bila toliko besmislen kao sada. A ja! Ako sam volela znači da volim, ako si
postojao znači da postojiš! (okrene se prema Anriju) To je realnost!
ANRI
Jel čujete Vi nju? Čas voli, čas ne voli! Voli me, ne voli me, voli me, ne voli me.
ANNA ORLOVA (opušteno)
A šta biste tek radili kad bi Vas Anri prevario? Pa Vi biste se ubili! (blago se smeje).
LIZA
Šta? Nikada! Ali nikada mu ne bih oprostila!
ANNA ORLOVA
Samo Vam se čini? Ili ne čini!? Pa evo Anri pokušajte! Pokušajte da joj priznate?
ANRI (zbunjeno)
Šta da priznam, pa nisam je nikada prevario, mislim, nisam.
ANNA ORLOVA
Još niste uspeli da prevatite svoju suprugu? Ne vreujem Vam!
LIZA
Još bi mi to trebalo. Stvarno! Pored sve muke kroz koju prolazim. Ne igrajte se sa mojim srcem, molim
vas!
ANNA ORLOVA
Evo, Vi ponovo samu sebe sažaljevate. Pa Vi i ne znate šta je prava muka.
LIZA
A Vi znate!? Ah, znam ja dobro. Živela sam ja sa majkom, kojoj je najveća muka bila upravo prevara.
Sve ja znam! Eh kad bi samo znali sa kim ju je varao moj otac! Al jednog dana ćete saznati!
ANNA ORLOVA
Ja ne znam, zato što ne želim da znam!
ANRI
Hajde molim Vas da promenimo temu. Baš ne volim te intimne ženske razgovore, zar ne Liza? Liza!
Eno napolju, čini se provejava već. Možda da upalite vatru u kaminu, Anna! Zanimljivo je kako to
izgleda. Sediš u bogatoj dnevnoj sobi, posmatraš vatru, pijuckaš šampanjac. Zar ne, Liza! Nije li to
divno? Ne brineš o novcu jer on brine o tebi!
ANNA ORLOVA
Nema ništa inspirativnije od ruske klime. Cveće procvetalo, a sneg ga pokrije… (zamišljeno).

ANRI
Idemo Liza, dosta mi je razgovora za danas. A i moja dobra majka nas čeka.
LIZA
Hm, dobra… Doviđenja Anna. Hvala Vam!
(Par odlazi. Anna Orlova ponovo u svojoj spavaćoj sobi. Prilazi ogledalu.
Anton Frolov se šunja da izađe i taman kad dođe do vrata
Anna Orlova se okrene i vidi ga kao da je tek ušao.)
ANNA ORLOVA
Anton, pa to si ti! Kako si nečujno ušao, uplašio si me.
ANTON FROLOV
Došao sam da popričam sa tobom, ako imaš vremena!
ANNA ORLOVA
Naravno, sedi.
ANTON FROLOV
Ne hvala prošetaću.
ANNA ORLOVA
Možda želiš konjak?
ANTON FROLOV
Može.
ANNA ORLOVA
I šta kažeš? Dakle Nikita nije umro prirodnom smrću. Ali kako se onda našao u krevetu u bolnici?
Zar ga nisu doveli u bolnicu zbog toga što mu je pozlilo?
ANTON FROLOV
Ne draga moja Anna. Izgleda da je nasilno dovežen u bolnicu. Rečeno mu je da sve mora izgledati
kao prirodna smrt. A zapravo, on je otrovan!
ANNA ORLOVA
Ah! Otrovan!!! Onakav čovek. Moj Nikita koji ni mrava ne bi zgazio, a kamoli nekog prevario. Ko
bi to mogao biti? Ko bi njemu, doktoru, koji je pomagao ljudima celog svog života, želio smrt?
Nikome zlo nije načinio. Ah da nije zaista neko od njegovih pacijenata? Možda se neko našao na
slobodi posle dugog lečenja i okrivio njega za svoju nesreću?
ANTON FROLOV
Upravo sam došao da to izvidim. I iskreno da ti kažem već imam jednog osumnjičenog.
(Okreće se da vidi da li su sami)
ANNA ORLOVA
Koga? Ko bi to mogao biti?!

ANTON FROLOV
Ne mogu ti još uvek reći, ali znam da mi možeš pomoći u istrazi.
ANNA ORLOVA
Učiniću sve što treba!
ANTON FROLOV
Da li si poznavala ovaj mladi bračni par od ranije?
ANNA ORLOVA
Nisam. Prvi put sam ih upoznala kada su došli da vide botanički vrt pre dve nedelje.
ANTON FROLOV
Botanički vrt kažeš. Eh Anna, Anna, nainija si nego što sam mislio.
ANNA ORLOVA
Molim?
(Anton Frolov dođe do njenog stola na kojem su razbrasana pisma. Anna Orlova brzo pritrči, stavi
ih u kutiju i stavi nazad ispod kreveta. Anton je pogleda upitno.)
ANNA ORLOVA (zbunjeno)
Ovo je lična stvar.
ANTON FROLOV
Anna, reci mi molim te da li sumnjaš na nekog? Ja ću te zaštiti. Biću uvek tu pored tebe. I ovi moji,
nek odmore malo od mene. Neću ići na posao. Nigde neću ići dok se ne reši ova situacija. Reci mi
nešto o Nikiti! Nešto u šta ne mogu ni da posumnjam a što bi nam moglo pomoći.
ANNA ORLOVA
Ja tebi? Pa ti si ga poznavao duže od mene. Sam si nas ti upoznao. Sećaš se one noći u sali za
proslave diploma na Baštenskom kružnom toku? Pojavio si se sa njim na vratima i od tog momenta
moj život se promenio. Ja sam bila za klavirom, puna nade da će džez nekada ipak ovladati tom
snežnom Moskvom. Tako su me roditelji učili. «Veruj u ono što voliš», govorio bi mi otac. On je
bio uspešan kao i moja majka. Majka simfonistkinja «Boljšog teatra», otac dirigent kamernog
orkestra. Eh, divno detinjstvo sam imala. Divno…
A vi, dva prijatelja, mladi činovnik i mladi psihijatar. A već ste tada bili nominovani za gradsku
elitu. (smeje se)
ANTON FROLOV
Da, odmah si mu se dopala.
ANNA ORLOVA
A tebi, da li sam se tebi bila dopala?

ANTON FROLOV
Ne bih te upoznao sa najboljim prijateljem da mi se nisi dopala.
(Anton Frolov se diže, zbunjeno, hoda brzim korakom.)
ANNA ORLOVA
Kad čovek ostane bez razumevanja ostaje mu samo jedna stvar koja mu može dati razlog da živi –
uspeh! A k njemu je težio čitavog života, moj čuveni suprug. Čuveni psihijatar, Nikita.
ANTON FROLOV
I ja sam težio. Možda je to greška, ali uspeh je nešto najlepše što čovek može da doživi!
ANNA ORLOVA
A evo, najveći uspeh je dobio posle smrti. Kao da je Amadeo Modiljani. Ništa nije toliko glupo kao
uspeh. Uspeh je važan samo nesrećnicima! Ili ljubavnicama. One se za uspeh drže kao za pokvareni
zub. Zbilja, šta je sa tvojom Sašom? Gde je ta mlada devojka? Maloletnica, koja je mogla da zameni
Olgu Carevnu? Koliko li ona pokvarenih zuba ima?
ANTON FROLOV
Prvo, Saša nije maloletnica već ima dvadeset i četiri godine. A Olga je sama otišla od mene. Odvela
je decu, uništila mi život! Šta mi je drugo preostajalo?
ANNA ORLOVA
Pa ono što je moderno.
ANTON FROLOV
Molim?
ANNA ORLOVA
Ti pedeset, ona dvadeset i čeitiri. Sejšeli, Maldivi, Bali, masaža stopala mirišljavim uljem čiju je
aromu, tik, baš ona izabrala za tebe.
ANTON FROLOV
Nemoj Anna, nemoj, znaš da nije tako.
ANNA ORLOVA
A kako je? Ajde molim te, objasni mi. Kako Vam to uspeva? Nisi ti jedini što ubija ljubav. U
Moskvi je takvih parova milion! Kao da je moderno da se čovek od pedesete razvodi, ostavlja decu,
svoju istrošenu ženu kojoj je isto oko pedeset i koju više niko neće ni pogledati. Naravno ako nije
uspešna! Nalazi novu mladu, zelenu jabuku da je grize koliko mu duša želi, jer će još dugo biti
sočna i zelena.
ANTON FROLOV
Zašto si ti uspešna? Zašto si ti tome težila?
ANNA ORLOVA
Ja sam postala uspešna kroz ono šta ja zaista jesam, a ne kroz ono što bih želela biti čisto iz mode!
Zahvaljujući modi čovek zaboravlja na ljubav. I tako na kraju ostaje bez ičega sa etiketom uspešnog
čoveka!

ANTON FROLOV
Malo li je!
ANNA ORLOVA (Zamišljeno)
I to je sve? To je taj kraj kojeg se svi bojimo? Šta je potrebno čoveku da bude potpuno srećan!? Šta
je potrebno muškarcu, razumem! Jedna Saša! Ali ženi! Šta je potrebno ženi ili nekom muškarcu koji
voli, koji zaista voli?
ANTON FROLOV
Novac Anna, novac! A ja smatram i da je to jedini razlog zašto je Nikita ubijen!
ANNA ORLOVA (i dalje u svom zanosu)
Sve što je potrebno jednom čoveku jeste razumevanje od drugog. No! Da ga samo priupitam zbog
čega? Zašto? Ni sam mi ne bi znao odgovoriti.
ANTON FROLOV
Da li ti to samu sebe sažaljevaš Anna. Hej Anna! Nikada te nisam vidio takvu!
(Čučne pred njom na koljena)
ANNA ORLOVA
Gospode svevišnji! Šta se ovo dešava sa mnom!? JA se žalim! Samo sam trebala malo više smeha,
malo više onog lepog ljubičastog sna što na proleće omiriše svakog ko deli život sa voljenim
čovekom. Kao što smo nekada osećali u mladosti, pokraj jezera, među brezama, u parku Gorkog.
Imali smo tamo svoje drvo. Svako svoje. I često smo pokraj njega sedeli i čitali stihove. A sada u
tom parku ima više točkova, točkića, nego ljudi i golubova zajedno.
A onda je sve umrlo! Čisto tako, odjednom, kao što je i on nestao. Tako to obično biva.
ANTON FROLOV
Znači, ti si bila srećna u braku sa Nikitom? Nisi znala za…? A džez? Zar nisi bila nesrećna što ti je
naredio da nikada više ne sviraš?
ANNA ORLOVA
Bolje da nikada nisam ni imala tu srast prema džezu. Jer da nisam, lakše bih spavala svih ovih
godina. Bila sam dama iz prvog reda, koja je mislila da može da mu bude bolja od svih drugih.
Ipak! Nisam uvređena. Nikada nisam ni bila, jer doživela sam to kao dokaz ljubavi! Nije me želeo
na sceni, ali me je dobio iza scene.
ANTON FROLOV
Znači srećna u braku?
ANNA ORLOVA
Ma ja nikada nisam ni bila u braku! To gotovo niko ni ne zna! Govorio bi mi: «Brak oduzima
slobodu. Sve se menja kada potpišeš papir.» Uvek je bio profi u svom poslu pa sam mu i tada
poverovala.
ANTON FROLOV
Znam ja da mu nikada nisi oprostila što te je izvukao iz sveta muzike. Nisam ni ja. Ali ako mu ti
nisi zakonska žena, kome će pripasti sve ovo?

ANNA ORLOVA
Nevažno! A zašto bi ti trebao da mu oprostiš?
ANTON FROLOV
Duga je to priča.
ANNA ORLOVA
Strasti kao što su klavir i džez ne mogu ubiti ljubav ka čoveku. Na taj način je on razmišljao.
(Anna Orlova prilazi klaviru i odmerava ga)
ANTON FROLOV
Jesi li mu oprostila ili nisi?
ANNA ORLOVA
Ni jedan muškarac ne bi rekao svojoj ženi ono za šta bi znao da može da je uništi! Ni jedan koji
svoju ženu voli! Tako mi je govorio! Baš kao i svim svojim pacijentima.
Ali, ako već hoćeš da znaš. Jesam! Oprostila sam mu. Ali ima tu nečeg mnogo goreg. Nikada nisam
sebi oprostila što sam dopustila da mu oprostim.
(Ponovo ulazi u svoj svet i govori kao da sanja ili se nečeg seća.)
Zima je.
Toplina iz kamina razliva se po oronulim zidovima.
Par nepročitanih knjiga na polici
i novi heroj ulistava u njih svoju dušu.
Miris drveta opija celu prostoriju dok svetlost treperi u mraku.
Prošlost mu je čista.
Ni tračka nade da vratiće se.
Ni jedan svirepi starac se tako ne bi odnosio ka ljubavi,
kao što se ljubav odnosi prema njemu!
Nije je dozivao, nije hteo!
Ali misli su navirale kao kada bila je tu.
Ta prošlost netaknuta!
Nedodirljiva! Kao vreme! Kako da je uhvati?
Bezuspešno vezivanje za drugi kraj mosta.
Sumorno prelaženje jednog vremena.
Ono što bilo je postaje sada, ali bez nje.
Godine čekanja, nadanja.
Doći će ta prošlost ponovo u zagrljaj.
Ali šta će mu prošlost, kad nije je video ni znao!
Kad nije je dodirnuo ni voleo!
Kad nikada je ranije nije... hteo.

ANTON FROLOV
Sada te ne razumem. Ali mislim da sam u istoj situaciji kao i ti! Nego, Anna, moram ti nešto reći!
Moram ti priznati. Znao sam nešto o njemu, Nikiti. Ali reći ću ti kada za to dođe vreme. Znaj samo
da ću biti tu, uz tebe. Ovo nema nikakve veze sa ubistvom. Barem se nadam da je tako, ali.. pomoći
ću ti! Veruj mi. Raskrinkaću maske svih ljudi koji su poslednjih godina obigravali oko tebe i njega.
Lično ću pozvati federalnog inspektora da angažuje celi tim i da se sve ovo što brže završi a onda,
onda… (približi joj se)
ANNA ORLOVA
Onda? Onda?
ANTON FROLOV
Onda… sve će biti drugačije. (Zazvoni mu telefon)
Hej, Saša! Gde si? Aha, pred mojim vratima.. hm.. evo evo dolazim. Ne ljuti se dođavola! Pa nisam
mogao juče, ni prekjuče! Pa ni prošle nedelje, nisam! Ajde ajde, imam iznenađenje za tebe! Kutija,
u kojoj? Ne, ne nije u kutiji. A ti su već ušla? Vodim te na jedno mesto. Kutiju, kutijicu… ah..
mmm.. biće i kutijica. Strpljenja, samo strpljenja. (Ona mu spusti slušalicu)
Uf, dobro je.
ANNA ORLOVA
Ne osećaš se kao da si u svojoj koži?
ANTON FROLOV
Ne osećam.
ANNA ORLOVA
Idi, idi slobodno, Namaži je. Ja ću da odmorim.
ANTON FROLOV
Ne brini.
(Anton odlazi. Anna izvadi mali sanduk, uzima pisma i čita. Gasi se svetlo.)

III ČIN
(Jutro je. Kroz baštu ulaze Liza i Anri. Liza je doterana kao dama.
Jednobojna suknja do kolena, košulja, pokupljena uredna kosa.
Anna Orlova, taman što je ustala.)
ANRI
Dobro jutro draga gospođo Anna Orlova! Pogledajte molim Vas moju Lizu danas? Zar nije divna?
Izgleda prekrasno! Morao sam danas da Vam je dovedem. Da ocenite progres.
LIZA
Ovo nije za tebe! Ovo je zbog mene same!
ANNA ORLOVA
Da li se tako i osećate danas, mislim, kao što izgledate, Liza?
ANRI
To ona da pokaže meni da ume o sebi da vodi računa. Danas je sve uspela! Decu sredila i odvela u
vrtić pa čak i sebe doterala. I za divno čudo pozvala je moju majku da vidi kako je.
LIZA
Pozvala sam je jer ću je sutra ponovo zvati da dođe da ih pričuva. Moram ići za cveće na Stari
Arbat.
ANRI
Zlobna ženo. (smeje se)
ANNA ORLOVA
Čoveku je sve dozvoljeno, pa čak i zlobu da osmisli.
ANRI
Zloba je ženskog roda!
ANNA ORLOVA
Vaše reči ne mogu izmeniti zakon prirode. Zloba izaziva zlobu, a ljubav budi ljubav.
ANRI
A šta je onda sa srećom? Zašto su obično srećni ljudi, oni koji su ujedno i zlobni? Kako to
objašnjavate?
ANNA ORLOVA (gleda u daljinu prema bašti, ponovo u pesničkom zanosu)
Sreća nema nikakve veze sa zlobom. Sreća je u vezi sa hrabrošću. Ipak, uvek se pojavi iznenadno,
onda kada je ne očekuju. To je i čini srećom.

A vas dvoje! Vi joj ne dopuštate da se iznenadno pojavi. Vi joj sami zatvarate sva vrata, razumete?
ANRI
Evo, evo, vrata su joj širom otvorena! Hajde srećo, hajde slobodno uđi, ulaz je slobodan! Uh, ne ne
stani, ne u ovu kuću!!!
ANNA ORLOVA
Ha!
ANRI
Zašto nekad ne dobijem na kartma!? Gde je sreća? Čekam je skoro svaku noć i ništa!
LIZA
Kakvim kartama?
ANRI
Ma, ja to onako.
LIZA
Nije valjda da igraš karte?
ANRI
Ma Sergej, Danilo, Stepan, ponekad. Čisto zabave radi.
LIZA
Eh, Vidite gospođo, njemu je do zabave!
ANNA ORLOVA
Ako bismo sreću očekivali nikada joj se niko ne bi obradovao, Anri!
ANRI
Jako strpljiva i uvek poželjna je ta vaša sreća! Kao žena koja te mami ali ti ne da!
LIZA (uzjureno)
Anri! Kako možeš ti nezreli čoveče!
ANRI
Što više želiš to manje imaš, zar niste znali?
LIZA
Mora da nešto loše slutiš Anri, zar ne? Kako si rekao, što više želiš to…
ANRI
Ćuti! Ne slutim ja ništa. Gospođo Anna, čini mi se da je ta Vaša misija poetese od svih na svetu
najlakša i najveselija. Činite ljude srećnim i nikoga ne ostavljate ravnodušnim ili tužnim, zar ne?
ANNA ORLOVA
Pesme mogu i da rastuže. Neki prosto ne trpe poeziju jer im niko nikada nije strastveno čitao.

LIZA (upada neočekivano)
Šta je sa smrću, sa mrakom u duši!? Šta je s majkom mojom!? Kome je ona bila dužna da se krije i
smatra drugom ženom celog svog života? A volela je stihove! Čitala je ona itekako mnogo!
Razumela je ona ljubav vrlo dobro i bolje od svih nas!!! Ali nije izdržala!
ANRI (Priđe i zagrli Lizu)
Liza, suzdrži se molim te! Ne sviđa ti se što i tobom manipulišu? Ne brini, kad ne bi bilo prevare ni
ti nikada ne bi znala ko si.
LIZA
E sad je dosta! Pusti me! Ti znaš mnogo! Pusti da čujem ženu, možda nešto i naučim kad mi je
Gospod Bog dao da se nađem ovde gde sam. (Poljubi krstić na lančiću) «U besedi više slušaj nego
što govoriš.»
ANRI
Šta ti je Lizi? Smiri se, molim te!
LIZA
Pa ti si mene prevario!!! Sinoć mi je priznao!!!
ANRI
Ah! Zato si se ti danas tako lepo sredila? A ja poverovao da te moje priznanje izmenilo u bolju
stranu.
LIZA
Celu noć sam razmišljala. Kakav je to čovek koji se ne suprotstavlja? Kukavica? I znate šta! Mislila
sam da to zadržim za sebe. Da ne iznosim ovde pred Vama Anna, ipak ja Vas mnogo dobro ne
poznajem ali izgleda da više poznajem Vas nego ovog čoveka ovde sa kim sam delila život.
Dakle, draga gospođo Anna! Možemo da pređemo na stvar! Ja sa ovim čovekom ovde ili šta je već
ne znam, nikada više u životu ne želim da imam ništa zajedničko!!!
ANNA ORLOVA (hladno, opušteno)
O čemu se sada radi?
LIZA
Sinoć mi je priznao da me je prevario. Razumete? PREVARIO!
ANNA ORLOVA
Pa šta, desilo se čoveku.
LIZA
Molim!?
ANNA ORLOVA
Jel znate Vi, Liza, šta znači to što je on Vama sve priznao? Pa to je priznanje! Priznanje ljubavi! Ali
razumem Vas ja.

LIZA
Nisam ja dugme na mašini. Znate ono, upalite da opere posuđe pa se onda setite da ste zaboravili
još jednu šerpu da ubacite, pa isključite na brzaka da dodate još jednu šerpu i ponovo uključite.
ANNA ORLOVA
Razumem. Treba Vam vremena da, da popravite mašinu.
LIZA
Šta? Mašinu? Priznanje ljubavi!? Znači kad muž hoće da prizna ženi ljubav on treba da ode da …
tralalala drugu ženu i onda da se vrati da joj to prizna! Jel to hoćete da kažete?
ANNA ORLOVA
Iskrena da budem, pa tako nekako.
ANRI
Evo Vam ruka gospođo! Evo Vam ruka. Pa Vi zaista umete da budete briljantni.
LIZA
I kako da popravim mašinu? Objasnite mi Anna!
ANRI
Reći ću ti Liza. Za to služi muškarac u kući.
LIZA
Nikada!
ANNA ORLOVA
Oproštaj!
LIZA
Nikada!
ANNA ORLOVA
Razočarenje!
ANRI
Da…
LIZA (Prilazi Anriju i počinje da ga udara po licu.)
Ti imaš pravo da ćutiš! I to je sve.
ANNA ORLOVA
Ne vidiš ga. I ne možeš ga videti. Ono je unutar tebe.
LIZA
Eto. Znači opet sam ja kriva! Pa ovo je strašno. Znači ne tišti me prevara svog supruga nego me tišti
moje razočarenje! Ovaj čovek bi ubio i poslednju kap samopouzdanja!

ANNA ORLOVA
Naravno! Da bi se razočarenje stvorilo, potrebno mu je da zauzme mesto samopouzdanju.
LIZA (Liza razmišlja, gunđa nešto u sebi)
Najgore što se može desiti u životu jednog čoveka je kad mu ostanu samo dva puta od kojih mora
da bira, da bira, da bira.. treći!
ANNA ORLOVA
Retki su oni koji znaju da pronađu treći put među ta dva koja su im preostala.
LIZA
Retki? Hoćete reći da ja nisam retka. Retka sam ja ptica, retka. Samo ovaj ovde još to ne zna! A Vi
ste mi otvorili oči i hvala Vam na tome!
ANNA ORLOVA
Oni koji se usude! Koji ne odstupaju već idu pravo ispred svih! Oni koji životu gledaju pravo u oči!
ANRI
I oni koji se nikad ne osećaju krivim, jer to je odlika glupaka!
LIZA
Ti! Ti! Jel Vi čujete ovo?! On se čak ni krivim ne oseća!!!
LIZA (Liza ponovo ćuti, razmišlja kao da se dvoumi nešto da kaže)
Danas sam bila u jednoj bašti. Bašti orhideja. Šetala i posmatrala njihove boje i oblike. Pokušala
sam da razumem, šta je to što ih nagoni da žive u najlepšem sjaju. Čime li su to zaslužile?
ANRI
Nemoj, dušo, nemoj dušo molim te!
LIZA
Ne zovi me tako!!!
ANNA ORLOVA
Znam je na šta ciljate Vi, gospođo Liza. Vi mislite da drugog izbora nemate. Razvod je za Vas nešto
suviše strašno. Nešto čemu Vas nisu učili kod kuće a ni u školi. Učili su Vas da je brak nešto sveto!
Nešto što se ne sme rastrgnuti. Učili su Vas da morate da trpite, a Vi ne želite. Kako da kažete
prijateljima? Kako da priznate sebi poraz!? Kako da izdržite tu crnu silu koja se spustila nad Vama i
okovala celi Vaš svet. Gospođo Liza! Ne! Šta je vredno da odete iz ovog života! Mislite da je to Vaš
suprug? Pa Vi ste srećna žena. Muž Vas prevari a zatim dođe i to Vam prizna. Shvatite!
LIZA
Nemojte više molim Vas!
ANNA ORLOVA
Ha, zvuči suludo ali je realno, razumete! Žalosno je na šta je sve sposobna jedna savremena žena
zbog muškarca. Ma oduvek je to bilo, eno i velika Ana Karenjina proslavila je ljubav na pogrešan
način. Ona je samo oličenje onog ženskog i sentimentalnog u duši koja nema snage da se
suprotstavi bolu. Eh! Suprotstaviti se bolu. To je ono što Vama treba! Znate šta je teško Liza!?
Teško je kada Vaš suprug dođe, pa kaže: Ja odlazim; Ja te ostavljam; Ne volim te, imam drugu!

E to je teško, Liza! To je teško! Pa ga moliš da ostane a on kaže: Ti si tako divna ali šta ću ja kad me
druge žene pale a ti me ne pališ! Znate ono kako se danas omladina izražava.
I jeste sveto! Brak je nešto sveto.. eh.. samo ako umeš. Samo ako umeš da ga činiš svetim!
LIZA
Vi mene učite! Ma znate li Vi šta Vi sada meni pričate? Vi meni pričate ono što sam ja gledala celog
svog života! Vi kao da ste poznavali moju majku? Jeste li je poznavali, pitam Vas?
ANRI
Liza! Prestani! Nije ti ova žena ništa kriva što sam te ja prevario!
LIZA
Hoću da se izbavim ove muke! Nego barem, ima jedna stvar koju očekujem i koja će mi možda
vratiti samopouzdanje. A otkriću Vam i koja!
ANRI
Liza, nemoj molim te! To je glupo!
ANNA ORLOVA
Šta je glupo? Nije glupo, reci sve što misliš da treba!
ANRI
Ne! Vi ne znate! Ona halucinira! Izgleda da je njena depresija dostigla vrhunac.
LIZA
Kad si imućan, imućan si u svemu. Nešto se ne sećam da sam u životu srela čoveka koji bi imao
mnogo novca a da je u depresiji. Jedini porok im je ljubavnica i tabaco. Znate zašto se danas
filmske zvezde često razvode? Zašto pevači menjau ljubavnice kao čarape? Pa zato što imaju novac
a novac je moć, razumete.
ANNA ORLOVA
Vi hoćete da kažete da Vam u budućnosti svetli neki veliki novac?
ANRI
Liza, nemoj, nemoj molim te! Nije vreme Liza, nije nikakvo vreme!!!
LIZA
Vreme je da se pređe u večnost, a večnost i novac može dati. Tamo gde je večnost, ne postoji
smrt!!!
ANRI
Mi smo samo ljudi!
ANNA ORLOVA
U tome je greška. Samo čovek, kaže. Samo!
LIZA
Ni prevera supružnika više nije ono što je bila! Danas Vam je to neka vrsta tehničkog zadatka.
Odradiš samo da bi ga razrešio. Znate ono, kao psa na povocu! Jer kad ga razrešiš, nekako sve dođe
na svoje. Jel tako Anri?

(Liza zamišljeno šeta po bašti kao da se dvoumi)
LIZA
Sećaš se onda, pre sedam godina kada smo se posvađali kao deca i odlučili da se raziđemo? Sećam
se, još tada si mi pominjao da si imao neku, kako si ti to tada nazvao kombinaciju, ali ništa ozbiljno.
A ja balavica. Ostavila ćerku kod majke. Otišla sa Lenom sa fakulteta u Crnu Goru. A tamo,
muškarci, što mlado što staro, sve po dva metra. A pločice na stomacima, ten božanstven! A u more
kad uđeš, pa plivaš, plivaš, plivaš, pa ti dođe da se udaviš. Prosto da potoneš.
ANNA ORLOVA
Zašto da potoneš kad je sve tako fino?
LIZA
Da ti onaj spasilac pritrči u pomoć, bivši vaterpolista ili rukometaš, mmm.
(Okrene se ka Anriju)
Bio je onako malo krupniji od tebe, ali zgodan. No ljubavi tu sa moje strane nije bilo, no ipak, bilo
mi je lepo, jeste bilo mi je lepo.
ANRI
Čekaj! Jel čujete Vi nju? Ti si mene tada prevarila?
LIZA
Ha!!! Vidiš kako boli?
ANRI
Smešna si! Ništa me ne boli.
LIZA
Idiot!!!
ANNA ORLOVA
Ima i ona pravo da se zanese. Greh današnje žene je potiskivati i ćutati o onom o čemu razmišlja.
Čim se nešto krije, čim se nešto ćuti...
ANRI (prekine Annu)
Da je slušam da mi gunđa? I ona da me prevari? Pogledajte je samo na šta liči. Ha! Nikada joj neću
poverovati.
ANNA ORLOVA
Umete li Vi uopšte da razgovarate Anri? Razgovorati normalnim tonom? Kakve su to sve burne
reakcije, udaranje telefonima o stol, bacanje stolica. Dakle, samokontrola, samokontrola ljudi moji.
LIZA (smireno)
Pa nisam ja tebe prevarila. Ja sam dragi moj, sebe prevarila, jer sam poverovala da nisu svi isti.
Razumeš!!! Al, al sad mi je lakše! Kada znam da...
ANRI
Da su svi ipak isti! Ahahha… Lizočka, Lizočka, kako si samo naivna, hahhahahha.

LIZA (histerično)
Aaaaaaaaaaaaaa!!!
ANRI
Dobro, dobro polako! Ne želim da se vraćam unazad. Znam samo da sve ovo nije ni malo dobra
stvar i da ne vodi onom zbog čega smo ovde!
LIZA
Šta sad imaš da mi kažeš?
ANRI
Nešto što te možda neće učiniti zadovoljnom, ali osećam da moram!
LIZA
Ti osećaš!?
ANRI
Radi se o poslednjjim godinama. Radi se o nečem jako važnom! Ne brini! Ne boj se malena moja!
Nema to nikakve veze sa drugim ženama.
ANNA ORLOVA
E sad ćete sve rešiti! (glasno se smeje)
Ali to ćete morati bez mene! Molim vas, za danas je dosta. Mislim da sam vam dala razlog za
razmišljanje. U tome je čar poezije. (smeje se)
(Liza i Anri odlaze sa scene. Posle nekog vremena ulazi Anton Frolov.)
ANTON FROLOV
E draga moja Anna, prijateljice za veke vekova. Imam nešto važno da ti kažem.
ANNA ORLOVA
Pa, nisu valjda stvarno svi isti pobogu!?
ANTON FROLOV
Ali prvo da se i sam smirim i saberem sa svojim mislima. Burna noć je bila sinoć. Burna.
ANNA ORLOVA
Jesu! Isti su.
ANTON FROLOV
O čemu ti to Anna?
ANNA ORLOVA
I ne sumnjam. Sa Sašom, tigricom, sve mora biti burno. A ti, voliš li je?
ANTON FROLOV
Govorim da volim.

ANNA ORLOVA
Divno. Eto šta kvari kosmos. Sad mi je jasno.
ANTON FROLOV
Slušaj! Nevažno je sada sve to, nevažno. Ovi moji aligatori su mi na šiji, dosta mi je svega. Hajde
da odemo negde daleko. Ovde postaje opasno razumeš!
ANNA ORLOVA
A šta ćeš ti sa mnom?
ANTON FROLOV
Da te sačuvam!
ANNA ORLOVA
Pa ako pobegnemo odavde nećeš morati da me čuvaš. Nisam invalid.
ANTON FROLOV
Nemoj mi reći da nikada nisi znala? Da nikada nisi ni posumnjala?
ANNA ORLOVA
Na šta? Ti si ubio mog Nikitu?! O Bože!!!
ANTON FROLOV
Znaš Anna, ja mislim da sam ja jedinstveni čovek na celom svetu koji je pročitao sve tvoje knjige i
to više puta.
ANNA ORLOVA
I šta su ti one donele? Osim zadovoljstva naravno?
ANTON FROLOV
Donele su mi beg od stvarnosti. Zar se pesme ne pišu zato?
ANNA ORLOVA
Ne, moj dragi Anton. Pišu se zbog bega od nestvarnosti. Samo, mnogi to ne razumeju. Ja sam
recimo u svojim stihovima, pa i u tuđim, najbliža sebi. A pred ostalim svetom ponekad sam onakava
kakvu bi me želeli videti, al ne zato što mi to znači, već zato što volim krinke. Krinke su moje
svetlo u mraku, i moj mrak na svetlosti.
(Zamišljeno, ustane ode do bašte, ponovo je u zanosu.)
Pokazaće nam put jednog dana ona zvezda gore, gore visoko, što gori za nas. Iako je i sama ugašena
pre milion godina. Za sve dođe svoje vreme. Samo malo sačekaj, samo malo. Ono što nam je juče
značilo mnogo, danas nam ne znači ništa. A ono što ne postoji, za nas je sve! Vidiš ovaj mladi
bračni par. Sve ti je pokazao. Ono što nemamo važnije je od onog što imamo. A kad čovek napokon
shvati da ima sve ili da ima i previše, tek onda počne da razmišlja o onom što ga tišti izunutra. To je
prokleta priroda nas ljudi.
ANTON FROLOV
Navela si me na razmišljanje još pre mnogo godina, a večeras, upravo u ovom trenutku dešava se
nešto neuobičajeno, nešto što nisam smeo nikada sebi da priznam. Nešto…

ANNA ORLOVA
A što si to hteo da mi kažeš? Jesi li ga ubio ili nisi?
ANTON FROLOV (priđe joj sasvim blizu)
Anna! Ne budi smešna! Raspitao sam se u FSB- u o ovom mladom bračnom paru što te posećuje.
Zar se tebi ne čini sve to nekako sumnjivim? Pojavili se niodkuda, baš u periodu posle Nikitine
smrti. Navodno te zamaraju svojim nesrećnim brakom. Jeste, ona zaista radi u Botaničkoj bašti
«Cicina», ima supruga Anrija Romanova, dvoje dece. Bedno žive. No! Kažu da je zaluđena cvećem
i previše. Ali da bude još gore od svega, često je govorila o botaničkoj bašti tvog Nikite. Nikita
Kuznjecov prvorazredni, ga je nazivala. Za svaku biljku, znala je gde bi je postavila ako bi je
posadila u Nikitinu baštu. Zar ti to ne govori da je malo strana, čudna ta mlada žena?
ANNA ORLOVA
U njoj sam prepoznala žrtvu. Prepoznala sam čoveka kome je potrebna pomoć.
ANTON FROLOV
Upravo! Njoj je potrebna psihijatrijska pomoć. I bojim se moja Anna, da je upravo ona ta opasnost
što vreba.
ANNA ORLOVA
Msiliš da je ona mogla da ubije Nikitu? Ne! Veruj mi na reč! To je nemoguće!
ANTON FROLOV
Ne možeš biti sigurna.
ANNA ORLOVA
Mogu.
ANTON FROLOV
Da li ti to sumnjaš ne nekog drugog?
ANNA ORLOVA
Aha… (opušteno kao da sve zna). Samo, reći ću ti kada budem sasvim sigurna i kada za to dođe
vreme.
ANTON FROLOV
Ali, federalni inspektor Moskve može da dođe svaki čas. Hoćeš da tebe privedu kao osumnjiečnu?
Možda je bolje da što pre kažeš sve što znaš!
ANNA ORLOVA
Sve u svoje vreme.
(Anna Orlova ga zagrli i isprati do glavnih vrata. Anton Frolov ode.
Posle nekog vremena na vrata kroz baštu ulazi Liza. Sama je.)

LIZA
Gospođo tako se bojim. Sada se i ja osećam jako krivom. Ne znam šta da radim. Ali mislim da
Anrija ništa neće razočarati tako, kako ću ja Vas. I on mene ne može razočarati onako kako ja mogu
Vas! Vi mislite da razočarenja u Vašem srcu ne može biti. Da! Naravno! Za to niste sposobni. Al
verujte mi. Ja, ja ću vas duboko razočarati!
(Prilazi joj jako blizu kao da je u euforiji. Anna Orlova se odmiče.)
ANNA ORLOVA
Mene ne mogu da razočaraju Vaši problemi. U pravu ste! I kakve veze Vaše razočarenje ima sa
mnom?
LIZA
Ima moja draga gospođo, ima! Kako nema? O Gospode svevišnji! «Ko sebi sudi, tome Bog ne
sudi.»
Da mi je neko rekao da mogu Vas da zavolim!!! Vas što ste... Nikada mu ne bih poverovala! Pomozi
da se saberem. Kaže Gospod Bog da velikodušnost nije kada daješ ono što imaš viška, već kad
pokloniš ono što ti je samoj bilo potrebno! A ja ne mogu! Moje srce neće tako! Sve me čupa u
drugu stranu. Nešto ne prihvata, a ranije je prihvatalo znate?
ANNA ORLOVA
Recite! Smao recite! Ne plašim se!
LIZA
Znate, ja bih htela sa Vama da podelim jednu tajnu. Al zaista ne znam kako da Vam kažem.
Zapravo, znam kako ali jako mi je teško.
ANNA ORLOVA
Zašto, pa meni možete sve reći! Najlakše je reći neznanom čoveku, zar ne?
LIZA
Bojim se da mi niste baš neznani Anna! Znate, bojim se da Vas ne povredim kao ženu, razumete?
ANNA ORLOVA
Mene, kao ženu? Pa već ti muškarca od mene nema! Odavno sam ja naučila sa tim da živim.
LIZA
Znate moj otac je bio jako imućan čovek. I ovih dana očekujem od njega nasledstvo.
ANNA ORLOVA
Jao! Pa to je divno zaista… Da li sam možda poznavala Vašeg oca?
LIZA
A šta Vi mislite, jeste li?
ANNA ORLOVA
Kako Vam ja to mogu reći? Možda imate neku fotografiju ili nešto u telefonu?

LIZA
Da! Nemam ja telefon.
(vadi nočvanik, traži fotografiju)
Da! To je najlakši način da Vam objasnim. Nego, možda bih vam mogla reći.. da…
(Anna Orlova taman ispruži ruku da uzme fotografiju kad na vrata kroz baštu brzo ulazi
Anri i prekida razgovor.)
ANRI
O! Pa ti si ovde! Znao sam da si došla. Verovatno u vezi sa poslom. Jesi li uzela uzorke onog tvog
cveća, kako li se zove?
LIZA (ljutito i glasno)
P E N T A F I L O I D E S F R U T I K O Z A!
(Anri je zagrli. Pođu prema vratima.)
ANNA ORLOVA
Zar nećete malo da sednete Anri? Vas dvoje me inspirišete znate. U pisajnu, mislim.
ANRI
Ne hvala.
(Odlaze. Posle nekog vremena na glavna vrata ponovo ulazi Anton Frolov.
Brzo zaključava za sobom sva vrata.)
ANTON FROLOV (usplahireno)
Moja Anna! Više ne znam šta da mislim!!!
ANNA ORLOVA
Ja znam, tačno znam.
ANTON FROLOV
Ne razumeš! Saslušaj! Malopre me je zvao Vladimir Aleksandrovič. Ispitivali su ljude koji su u
poslednje vreme imali kontakt sa Nikitom Kuznjecovim. I ne možeš ni da predpostaviš šta se
desilo! U noći, pred tim što će tvog Nikitu otrovati, on se video sa jednim čovekom. I znaš kako se
zove taj čovek? Anri Romanov!!!
ANNA ORLOVA (reaguje hladno)
I šta?
ANTON FROLOV
Jel ti čuješ sebe? Kako možeš da budeš tako hladna? Potencijalni ubica ti je svaki dan dolazio u
kuću a ti tako reaguješ!!! Smesta se pakuj! Prelaziš kod mene u kuću a preksutra odlazimo na
Sardiniju.
ANNA ORLOVA
U kuću mog supruga?

ANTON FROLOV
Ne, u moju. Ona je na drugom kraju ostrva. I ne znaju mnogi za nju.
ANNA ORLOVA
Hoće li i Saša sa nama? (smeje se)
ANTON FROLOV (govori ubrazno)
Saše više nema. Ostavio sam je. Sve sam joj priznao. Nikada je nisam ni voleo. I ta moda koja
dopušta muškarcu da se oseća mačo men-om, nije za mene. Pravi mačo- men ne treba ljubavnicu da
bi sebi to dokazo. Ljubav na račun, užas! Užasavam se samog sebe!
ANNA ORLOVA
Napokon!
ANTON FROLOV
I sve one jadne žene, gospođe u godinama koje su ostavljene zbog nekih dvadesetogodišnjaknja, sve
su one pametnije od njih i ne treba im takav suprug. Posrećilo im se što su otišle ili ostavljene!
Posrećilo! Srećna je moja Olga Carevna što se mene otarasila.
(Anton počinje da pakuje Annin mantil i neke stvari)
ANNA ORLOVA
Ostavi! Ja nigde ne idem!
ANTON FROLOV
Anna, jel ti razumeš u kakvoj si ti situaciji?
ANNA ORLOVA
Ako mi je suđeno da me ubiju, neka me ubiju.
ANTON FROLOV
Ja to neću dozvoliti. Nikako! Ovoliko godina sam čekao i sada kad mi se otvorio put. Sada odustati
neću. Ne mogu te izgubiti ponovo!
ANNA ORLOVA
O čemu ti to?
(Neko kuca na glavna vrata dnevne sobe.)
ANRI
Ovde Anri, otvorite!
(Anton Frolov se tiho sakrije iza kauča. Anna otključava. Anri ulazi.
Govori ubrzano. Anna pokušava da ga zaustavi.)
ANRI
O moja draga gospođo Anna!
ANNA ORLOVA
Oh! Sad me nazivate dragom?

ANRI
Ma morao sam malo da glumim pred svojom suprugom kako ne bi otkrila strašnu istinu.
ANNA ORLOVA
O Gospode! Kakvu istinu?
(Anna Anrija rukama gura prema bašti kako bi otišla dalje od Antona Frolova)
ANRI
Znate, ja sam poznavao Vašeg supruga?
ANNA ORLOVA
Mog supruga! Bože pa ti si ovde nenamenski došao? Ja sam mislila da ste došli da radite.
ANRI
Ne, svakako da nam je bila potrebna pomoć. Naime pomoć je potrebna lično meni! Znate ja sam
radio grozne stvari u koje Vi ne možete ni u najgorem snu da posumnjate, al vreme je možda da
saznate.
(Stavlja ruku unutar sakoa kao da će da izvadi pištolj, Anton Frolov krene da ustane,
ali Anri u tom trenutku vadi bombonjeru, Anton Frolov se vrati iza kauča)
ANRI
Ovo je za Vas. Za Vaše strpljenje.
ANNA ORLOVA
Zašto bih ja morala da saznam neke vaše grozne stvari, kako ih nazvaste? Ne, ne! Slobodno ih
zadržite za sebe!
ANRI
Znate… ja sam bio partner Vašeg supruga Nikite Kuznjecov.
ANNA ORLOVA
Mog supruga! Znači i Vi ste neki psihijatar, jel da? Zašto ste došli kod mene?
Ah da.. vi ste mu bili pacijent?
ANRI
Ne, Anna, Ne! Ja sam mu bio partner u jednom prljavom poslu. Znate, nije se on bavio samo
psihijatrijom, a ne bavim se ni ja samo menadžemntom banke.
ANNA ORLOVA
Zaista? Šta mislite kako bi jedan psihijatar na državnom poslu, pa iako je glavni doktor, mogao da
zaradi za vilu tek tako?!
ANRI
Godine su u pitanju!!!
ANNA ORLOVA
Eh.. Čini mi se da je i kao mlad već bio bogat.

ANRI
Sigurno ste primetili da je svakog četvrtka i nedelje Vaš suprug išao na dežurstva. A glavni doktori
retko imaju dežurstva, ako niste znali.
ANNA ORLOVA (opušteno)
Znala sam.
ANRI
Bila su to dežurstva sa kartama, čiji sam ja bio vrhunski organizator zahvaljujući predlozima Vašeg
supruga… E sada! Dolazio je tamo i Vaš komšija Anton Frolov, ako niste znali?
ANNA ORLOVA
Anton? Šta je on tamo radio? Zašto mi nije rekao? (okreće se prema kauču al Anton se ne vidi)
ANRI
Neka Vam on objasni.
ANNA ORLOVA
Hm.. Ova situacija postaje sve interesantnija. I šta hoćete time da kažete? Očekujete da se
iznenadim, uvredim? Ne verujte mi! Ja sam žena, a žena koja voli sve oprašta. Mada, razumem
zašto Vi sami to ne razumete.
Razlog zašto ne bih podržala svog supruga u toj igri bio bi jedino strah za njegov život. A eto to je i
doprinelo njegovoj iznenadnoj smrti. Ko zna!
ANRI
Znao sam ja da ste Vi retka ptica, zeleni galeb, ili nešto slčno papagaju. Ha! Odakle Vi znate da je
baš to doprinelo njegovoj smrti?
ANNA ORLOVA
Retka ptica? Dobro. Šta dalje? Radili ste s mojim suprugom, ali to ne znači da će vam to pomoći da
popravite odonos sa Vašom suprugom! U svakom slučaju, ona je u boljoj poziciji od Vas. Razumete.
Još ako ste sve ovo krili od nje, onda ste jednom nogom u grobu. Nije ona bilo ko!
ANRI
Znam, znam gospođo Anna. Upravo zato sam sa njom, pa šta mislite zašto sam je oženio! Odavno
ja znam ko je ona i čije prezime nosi. A sa Vašim suprugom radim više od deset godina.
ANNA ORLOVA
Molim? Čije prezime?
ANRI (zbunjeno)
Ovaj, ovaj, pa moje prezime nosi, čije još. Nego, poslušajte me Anna! Još jedno Vam moram reći!
Vaš suprug mi je mnogo puta obećavao da će jednom, ako mu se nešto desi, dio svog imetka
ostaviti meni. Ako me razumete šta hoću da Vam kažem!
ANNA ORLOVA
Eh, moj dragi Anri! Nemoguće! Pa Vi ne znate s kim ste imali posla?
ANRI
U poslednje vreme mi je pominjao neki testament. Da li Vam je to poznato?

ANNA ORLOVA
Aaaah.. testament!
ANRI
Vi mu niste zakonska supruga koliko ja znam. Zato je i pričao o testamentu.
ANNA ORLOVA
Valjda se sećam da li sam se venčala ili ne?
ANRI
I jeste li?
ANNA ORLOVA
Hm… Ovo je smešno Anri! U rođenoj kući me ispitujete.
ANRI
Naravno gospođo, ali u tom testamentu trebalo bi da budem i ja! Hteo sam da Vas obavestim da
kada se testament pojavi, prvo mene pozovete da podelite sa mnom informaciju. Da se ne
iznenadite, jer svo ovo vreme sam se izjedao. Osećao sam kao da Vas obmanjujem, jer to što sam ja
učinio izjeda izunutra.
ANNA ORLOVA
Pa Vi me obmanjujete, Anri. Znimljivo, a osećate li da obmanjuete svoju ženu? Nije valjda da je sva
ova priča o testamentu i imetak mog supruga važnija od Vaše žene, od ljubavi!
ANRI
U današnjim vremenima… Iskren da budem, jeste.
ANNA ORLOVA
Gospode! Vrati nam vreme! Vreme slobode i proleća kada mu je vreme.
ANRI (ćuti)
ANNA ORLOVA
Eh moj Anri. Šta vi znate o ćutanju. Ćuti se mudro, a ne glupo, znate!
(Anri zbunjeno odlazi. Anton Frolov sav ozbiljan i ljut izlazi iza kreveta.)
ANNA ORLOVA (podmesajava se)
Ne misliš valjda da bi to mogao biti Anri? Nije valjda da na njega sumnjaš? A ja verovala, bedni
mlad čovek. Htela da mu pomognem. Ipak, srce mi govori da je nevin. Pre bih posumnjala na tebe!
ANTON FROLOV
Na mene? On nevin? E moja Anna, jesi li pesnikinja ili nisi? Ja bi trebalo od tebe pomoć da tražim
oko razrešenja slučaja a ti meni govoriš da sam ja …
(Anton odlazi ljut. Anna ode u baštu, pogleda prema nebu. Vrati se u dnevnu sobu. Uzima pisma iz
kutije, čita pisma i zaspi.)


IV ČIN
(Svanulo je jutro. Kroz baštu ulazi Liza sa fasciklama. Za njom ulazi Anri. Anna spava. Njih dvoje
tiho pričaju u bašti da ih ona ne čuje.)
ANRI
Ma, dosadila si mi više uboga ženo! Tebe je od svega strah!!! I od nje te je strah! Skoncentriši se!
Smisli već nešto normlano! Zaboravi na te svoje emotivne ispade! Ova kuća mora da pripadne
nama, mora razumeš!!!
LIZA
Od nje!? Nije me bilo strah kad sam mala bila a kamoli sada!
ANRI
Možda si u pravu.
LIZA
Jeste. Strah me je… Strah me od činjenice da sam upropastila sebi život, a najviše me je strah da ga
ne upropastim deci kao što je moj otac moj život upropastio.
ANRI (nervozno)
Strah je tebe da živiš! Strah te je svega, razumeš. Strah te je da ostaneš sama sa decom, kao da ćeš
da umreš bez mene ako ne dođem kući do … do.. dva sata posle ponoći!
(Anna se budi, dolazi kod njih.)
ANNA ORLOVA
Šta se ovde dešava? Dobro jutro!
LIZA
Jeste li Vi čuli njega? Jel ti čuješ sebe Anri? Šta ti pričaš, pa imaš li ti porodicu ili ne?
ANRI
Ajde pitaj nekog mog prijatelja smeta li njegovoj ženi kada im muž dolazi kući!
ANNA ORLOVA
Znate li vi onu priču o cvetu kojeg je bilo strah da procveta? Sasvim slučajno se pojavio među
ružama, a bio je on običan maslačak. Od čega ga je bilo strah? Nije od sopstvenog izgleda! I
maslačak ume da bude veoma lep, jel tako Liza? Bilo ga je strah od toga šta će ruže reći za njega.
Strah pred mišljenjem drugih.
LIZA
U pravu ste! To je ono što oduzima život našem braku. Ugledati se na druge to je cilj. Al na one
druge koji su gori! Jel tako Anri? Jesi li to želeo? Što se ne ugledaš na mlade očeve u parku što
šetaju i po nekoliko dece čim dođu sa posla da bi ženi doneli malo duševnog pokoja.

ANRI
Misliš da njihove žene imaju duševni pokoj? Pa oni šetaju decu da bi od žene odmorili. Lakše im je
i decu da šetaju nego da slušaju njeno gunđanje, ili, ili usisavač i plač.
LIZA
Ma znaš šta, nosi se! Barem će u miru da usisava i da sprema večeru. Miru koji zna da ceni a ja ni
to nemam! Znate kako me pozdravlja moja kolegenica sa posla? Hej, pa gde si ti!
Osmeh od uveta do uveta! Sva doterana od glave do pete. Srećna žena!!! Razvela se!
ANNA ORLOVA
Lako se razvesti. To je najlakše. Al ajde budi hrabar pa postupi suprotno! Razvode se kukavice.
Uvek odlazi onaj ko je kriv.
LIZA (obraća se Anriju)
Ne bojim se! Ne postoji više ništa na ovom svetu što me može uplašiti! Sada ću sve reći!
ANNA ORLOVA
Ne bojite se zato što ste usred situacije koja Vas plaši do smrti. Strah je najmoćniji onda kada se
čovek nalazi na rubu smrti, a Vi ste sada upravo na njemu.
ANRI, LIZA
Molim!? Molim!?
ANNA ORLOVA
Jedino zbog čega ste još uvek živi je to što nemate smelosti da se združite sa strahom.
LIZA
I šta će se desiti kada se pomirimo sa strahom?
ANNA ORLOVA (kao da se trgnula)
Vratiće se ljubav prema svetu, želja za životom, za suncem… Vi još uvek imate šansu. Vi Anri,
mora da Vas nešto čvrsto drži za vašu suprugu! Nešto za šta možda ni sama ne zna. Možda nešto što
i od mene krijete?
LIZA
Znam ja šta njega drži za mene! Posebno u poslednje vreme. Shvatila sam ja sve!
ANRI
Pre nego što sam krenuo na ovaj put, zbog kojeg sam učinio… to… to što sam učinio, vidio sam
znak koji nisam uspeo ispravno da protumačim.
LIZA
I ja sam videla znak! Ali izgleda da sam ga ispravno protumačila.
ANRI
Zašto si mi se onda pre devet godina predstavljala kao sasvim druga osoba? Nikakve šizofrenije ni
na pomolu nije bilo.

LIZA
Ma kakve šizofrenije čoveče? Ti haluciniraš, da nemaš temperaturu (prilazi mu).. pogledajte on
gori?
ANNA ORLOVA
Gorelo bi i meni da sam na njegovom mestu! I to ne samo pod nogama!
LIZA
Šta!? O čemu sad pričate? Pa sad ste rekli...
ANRI
Verovao sam da je princeza iz bajke!
LIZA
Izgleda da su ti pogrešnu bajku ispričali!
ANRI
Kako život teče i ja se menjam. Zar se mudrost ne stiče putovanjem kroz život?
ANNA ORLOVA
Vi mudri! Eh Anri. Mudrima bogatstvo ništa ne znači!
LIZA
Čekajte! Meni se čini da mi ovde pričamo o različitim stvarima!
ANNA ORLOVA
U životu imaš dva izbora. Jedan je da poveruješ u lepotu žene, drugi da poveruješ u lepotu žene
pošto si poverovao u lepotu novca! Zar ne Anri?
ANRI
Aha.. Da nemate možda još neki treći izbor, pošto mi nešto ni jedan ne ide od ruke. Slabo verujem u
u ovo prvo a ni u ovo drugo, da poverujem, nisam uspeo.
ANNA ORLOVA
Osim u bogatu budućnost?
ANRI
Ša mi drugo preostaje?
ANNA ORLOVA (u zanosu.)
Preostaje ti polazak. Prvi korak je najteži korak. Naziva se P O L A Z A K! Vi ga niste prepoznali.
Zato ste ponovo na početku i imate novu šansu, Anri.
LIZA
Nemamo mi nikakvu šansu. Toliko je pitanja a nikakvog odgovora.

ANNA ORLOVA
Zar ne shvatate ljudi moji (okrene se i prema publici)… Odgovora nema, nema! Zašto su muškarci
takvi, zašto su žene ovakve. Jednostavno, to je tako kako jeste. Jedino što možete jeste da
učestvujete u igri ili ne. Birajte sami! A meni se čini da je bolje učestvovati!!!
ANRI (prilazi Lizi i tihim glasom joj se umiljava).
Molim te Liza, strpi se još malo!
(Liza duboko uzdahne i prkosno odlazi, Anri ode za njom.
Anna Orlova je sama u svojoj dnevnoj sobi. Uključi muziku. Betovenova «Mesečeva sonata».
Posmatra portret svojeg supruga, zatim gleda prema nebu.)
ANNA ORLOVA
Mi smo proleće, leto, jesen i zima.Ništa više nismo. Kad jesen u Moskvu dođe i lišće od večnosti ne
može da pobegne u svom večnom krugu i novom rađanju, sa novom dušom ponovo ću se roditi i
sresti tebe. Tamo gde širiš ruke ka nebesima. Gdje grliš poslednje odsjaje narandžastog neba,
zalazećeg sunca. Gdje u sećanjima na polja makova moliš za još jedan trenutak zemaljskog daha.
Još jednom ću prepoznati tvoje misli i dugo sputavan humor da ni ovaj život za tebe značio mnogo
nije. A kad zemlju dotakne crnu, plodnu zemlju svojih predaka, osetiće to lišće da je na svoje rodno
mesto došlo. Da se svome domu vratilo baš kao da se nikada nije ni budilo iz sudbonosnog,
zasluženog sna. Kao da nikada nije ni odlazilo u nepovrat. Onda će nam biti bez razlike, sve ove
muke, sve ove misli. Onda će nam značiti jedino to što jedno za drugo znamo, kako bismo bili
sigurni u svoje postojanje.
Možda i čuješ glasove moje što noćima ti hrle u susret i ne daju mi da te čujem...tamo
negde…. Sačekaj! Sačekaj još trenutak i videćeš naš ponovni susret u sumraku mesečevih nota.
Videćeš one braon višnje, moje oči, kako si ih pri prvom poznanstvu našem nazvao.
Zar se naš susret više nikada neće ponoviti?! Nikada! Nikada više?! Zar mi nikada više nećeš prići s
leđa i slagati onu lepu stvar koju sam potajno želela da čujem, jer nisam ti htela ne verovati. Zar ti
nikada više neću reći: Doručak je spreman! I na vratima naše biblioteke čuti tiho zatvaranje knjige
bola i bega ka nekoj novoj sreći, nekom novom životu, zdravijem od mog, punom snage, smeha i
kristalno čistih boja kojima si želio obojiti ostatak svog života.
Nisam ti željela ne verovati! Ne verovati je najveći greh, iznad svih grehova. Čak i onda kada znaš
da te lažu, jer lažu te.. lažu te.. lažu te jer vole svoje postojanje, i tvoje…. zbog tebe samog, zbog
tebe samog te lažu!
One davne noći kada si od nje došao i njen miris koji je iz tvoje kože mirisao, sve sam
zapamtila. Al bila sam samo žena! Bila sam... žena.
Ti! Ti i tvoje ruke. Zar nikada me više dotaći neće?! Moje su noge tvojom zemljom hodale od dana
kad sam te ugledala. Moje su noge tvoje pratile od dana kada sam se zbog tebe od klavira odrekla. I
ponovo, ne kajem se, jer u tvojim sam očima želela blistati. Blistanje u tvojim očima za mene je bila
počast. Priznanje ljubavi!
Ponekad bih da te zovem al znam da se nećeš javiti! Ne brini! Doći ću ja ponovo, ali na ona
druga vrata naše ljubavi. Sa one strane gde nije stid oprostiti i reći volim te. Sa one strane gde nas
čari trebaju da budu čarolije.
Možda me i čuješ, gore na vetru, na trenutak... Možda.
Lomljiva pregrada deli prekrasni život od prekrasne smrti. Al ja kao Buda stojim i govorim
da ništa pogrešno uradila nisam da sam uradila sve što sam mogla. Da sam uradila sve što sam
trebala, jer bila sam ovde da volim!

Jedino što možemo naučiti u ovom životu jeste da volimo. Ništa drugo, ništa! Sve dok
preživljavamo i plućima hvatamo nestajući kiseonik jer vrlo brzo iščeznuće i sam život i noge će
prestati da plešu.
(Anna pada na pod, zaspi. Pauza. Jutro je. Ulaze Liza i Anri, za njima Anton Frolov.)
LIZA
Gospođo Anna! Jeste li dobro?
(Anna se budi. Ustaje)
ANNA ORLOVA
Koliko je sati? Odakle vi zajedno?
ANRI
Nismo zajedno, sreli smo se u bašti.
ANTON FROLOV
Zajedno smo zajedno! Sada kada dođe federalni inpektor, bićete vi zajedno još dugo. Samo što nije
ušao!
(Anton Frolov vadi pištolj i natera ih da sednu. Drži pištolj okrenut prema njima.)
LIZA
Kakav inspektor!!??
ANNA ORLOVA (hladno)
Nemoj sada da demonstriraš molim te. Možda i nije sve tako kako si ti zamislio?
ANTON FROLOV
Tebi grozi opasnost, zar ne razumeš!!!
(Prilazi joj i snažno je zagrli. Još jače, i poljubi je. Anri i Liza se čude.)
Nikada nikome dozvoliti neću da te povredi! Nikada! Umro bih pre nego da tebi naškode. Sve što
sam potajno čuvao u sebi svih ovih goidna, bila je istina, a sve što si ti videla bila je varka. Samo ja
znam koliko mi je jada naneo svaki moj vizit tebi i Nikiti. Koliko su moje oči vapile za tobom, za
svim onim što u duši nosiš, a što tvoj Nikita nikada nije ni mogao da vidi. Ti! Ti nisi to videla jer
bila si zaokupljena poezijom, svojom poezijom!
ANNA ORLOVA
Ti, ti si mene voleo? Ti! Ti si ga ubio!?
(Liza i Anri se priljube jedno uz drugo i slušaju.)

ANTON FROLOV
I danas te volim, i uvek sam te voleo!!! A evo danas ovde pred svima priznajem ono što ni sam sebi
nisam smeo priznati. I svo ovo cveće i sve tvoje nade i pesme, i svo ovo bogatstvo, i mila moja
žena, i ona glupača Saša koju sam samo pred tobom uzdizao u nebesa, sve je to nula pored onog što
ti nosiš u duši celog svog života. A ja sam te prvi ugledao! Ja! Ja sam te sa Nikitom upoznao davne
devedesete, a on je taj koji je dvostruki život vodio. Nisam mogao to da podnesem, ubijao sam sebe
izunutra!
ANNA ORLOVA (hladno i opušteno)
Eto, to se dešava kad pogrešnog izabereš ili previše rano izabereš. A ljubav! Ljubav ne bira! Ona se
rodi, ona se uzima i daje… Pa, šta da se radi? Trebao si mi ranije reći!
ANTON FROLOV
Reći? Kako?
ANNA ORLOVA
Bilo je vreme kada sam i ja tebe volela moj Anton... Bilo, ali ti si izabrao drugi put i sada je kasno.
ANTON FROLOV
Gospode! (hvata se za glavu.) Šta sada da radim? Koliko sam se upleo u sve!!! Sve sam pogrešno
uradio, sve! Šta sam učinio sa svojim životom? I vas dvoje? Niste ni vi krivi! Niko nije kriv za moj
nesrećni život!
(Zvoni zvono na glavnim vratima dnevne sobe. Anna odlazi do vrata.
Posle par sekundi vraća se sa lepom kožnom fasciklom.)
ANNA ORLOVA (zbunjeno i hladno)
Testament.
ANRI
Testament!
LIZA
Testament!
ANRI
Otvorite! Otvorite! Možete slobodno pred nama. Hm.
LIZA
Bolje nemojte! Čekajte! Čekajte… NE!
ANNA ORLOVA
Ne brinite! Novac je samo novac i ništa više. Ne plašite se novca! Što ga se više plašite sve ste dalji
od njega. Što ga više želite, to ga manje imate. Što ga više cenite to je otuđeniji! Što ga više mrzite
to vam se više prilepi. (podsmeva se)
(Anton ostavlja pištolj i sedne na kauč da čeka testament držeći se za glavu. Anna već čita testament
u sebi, hladnokrvno bez emocija. Prilazi joj Anton, uzme je za ruku i počne da čita.)

ANTON FROLOV
« Ja, Nikita Nikolajev Kuznjecov, odlučio sam da pre smrti svesno podelim svoj imetak na način na
koji dolikuje. Ali, prije toga moram Vas obavestiti da ću dvadesetšestog marta dve hiljade
sedamnaeste godine izvršiti samoubistvo u psihijatrijskoj bolnici u kojoj sam radio punih trideset
godina. Samoubistvo ne izvršavam nasilno, niti samo zbog toga što sam bankrotirao već i zbog toga
što nisam uvek vodio pravedan život, te vas s toga odmah upućujem i na to da je moje samoubistvo
sasvim opravdano i na mestu, i da ne vidim nikakav smisao za dalji život.
Dakle, svojoj ćerki Elizaveti Nikitičnoj Romanovoj, ostavljam sanduk sa pismima, za koji
sam uveren, moja saputnica Anna Orlova već zna, samo je to vešto od mene krila. Dakle, sanduk sa
pismima upućenim njenoj majci Ani Pavlovoj, mojoj velikoj ljubavi, koja su pisana u vremenu od
kada sam je upoznao pa do današanjeg trenutka iako je već par godina nema na ovom svetu. Kroz
njih, Elizaveta će saznati da nikad nije bila odbačena, da je rođena iz ljubavi i da sam njenu majku
voleo više od sebe. Takođe, Elizaveti ostavljam botanički vrt na Rubljovki jer sam uvek o njoj
razmišljao kad god sam poneki novi cvet zasadio.
Svojoj životnoj saputnici, voljenoj na moj jedinstven i dobronameran način, Anni Orlovoj,
ostavljam kuću u kojoj sada živimo i u kojoj smo proveli divne trenutke njenog savršenog a mog
pomalo nemarnog života. Anna je svakako upućena u moj čin samoubistva, jer ću je obavestiti
pismom sat vremena pre nego što ću počiniti greh nad sobom.
Ostalim prijateljima, rođacima, i poslovnim partnerima ne ostavljam ništa iz jednog prostog
razloga. Ništa više i nemam. Sve sam izgubio.»
(Liza plače od sreće. Ostali se zbunjeno gledaju)
ANRI (iznervirano, ljuto)
Ma, što ti plačeš!!!?
LIZA
On je mene voleo, svo vreme me je voleo!
ANRI (razočarano gleda u Lizu.)
Mogao je to i ranije pokazati.
ANTON FROLOV (obraća se Anni Orlovoj)
On je imao ćerku. Izvini, nikada nisam smogao snage da ti to kažem.
LIZA (obraća se Anni Orlovoj)
On je imao ćerku. Ja sam njegova ćerka.
ANNA ORLOVA
Dobro je da nije ubijen. (sipa sebi čaj kao da se ništa nije desilo)
ANRI
I šta ti je ostavio?
LIZA (zbunjeno, tužno.)
Znanje da me je voleo.
(Anna Orlova prilazi kauču. Izvlači sanduk sa pismima,
sakuplja ostala pisma sa stola u sanduk i predaje sanduk Lizi.)

ANNA ORLOVA
Evo, ovo je tvoje nasledstvo.
(Liza grli sanduk i plače. Priđe joj Anri, zagrli je. Liza se odjednom otrgne i pogleda u Anrija kao u
nekog stranog čoveka kojeg ne poznaje i kojeg nikad nije volela.)
ANRI (lukavo se smeška)
Volim te Liza, volim te. Sve ćemo da popravimo ljubavi moja. Pa dobila si botanički vrt na
Rubljovki. Jel shvataš da na toliko ari zemlje može hotel da se napravi? Nismo propali, ipak nismo!
LIZA (hladno, smireno i samuvereno.)
Ništa se tu popraviti ni praviti ne može. Što je više puta slomljeno više se ne popravlja. Godine
našeg života. Ništa nije vredno onog što nosim u srcu. Ljubav koju imam ka cveću, ka deci, ka
životu ne možeš ubiti. Ti si bio taj koji mi to nije dopuštao!!! Ti si bio kočnica mog samorazvoja,
mog samopoštovanja! Ali neću ja postati kao ti! Nikada! Ubiti moje srce ne možeš! Ne može ti
uspeti!
ANRI
A naša deca! Naši prijatelji! Sve ćemo srediti, moja ljubavi, izvini oprosti. Jesi li mi oprostila?
Oprosti mi molim te.
LIZA
Ja tu nemam šta da oprostim. Ti treba da oprostiš! Odlazi!!!
(Izvadi krst i poljubi ga demonstrativno pred Anrijem.)
ANRI
Kome da oprostim?
LIZA
Sebi!

(Liza odlazi sa scene noseći sanduk sa pismima. Anri trči sav pokisao za njom. Anna Orlova prilazi
klaviru. Počinje da svira i pevuši neku džez pesmu na engleksom. Kad završi Anton joj prilazi,
uzme je za ruku. Ona mu ispusti ruku i priđe publici, Anton ostaje iza nje, gleda je u leđa i sluša.)
ANNA ORLOVA (govori ozbiljno, okrenuta prema publici, gleda u daljinu.)
Osobu koju jednom sretneš više ne možeš zaboraviti. Osobu koju jednom zavoliš više ne možeš
razvoleti. Ako se samo zamisliš i uđeš u muziku kiše i predstaviš sebi pokrete njenog tela, shvatićeš
da takav ples više nikada nećeš videti, da takav zvuk više nikada nećeš čuti. Ako samo saslušaš
zvuk latica orhideja kako uprkos svim njenim oblicima i bojama, boji sivom kanale još živog a
prinuđenog da uvene… uplašenog tela, znaćeš da se takav ton više nikada neće ponoviti.
(Anna Orlova ostaje zamišljena, Anton Frolov odlazi. Gasi se svetlo.)

K R A J

Dušica Labović (Mocsow, 2017)